Ковач против Србије

 

------------------------------

 

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 18. јануара и 1. фебруара 2022. године објавио пресуде трочланог судијског Одбора у предметима Ковач против Србије и Новаковић против Србије. 

 

Подносиоци су се притуживали на повреду члана 5. став 4. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) због тога што им домаћи судови нису пружили могућност да се изјасне на предлог истражног судије за продужење притвора. Такође, подносиоци су се притуживали јер нису лично саслушани приликом одлучивања о продужењу притвора, нити су саслушани аргументи њихових бранилаца с тим у вези. 

 

 

Подносиоци у предмету Ковач, господа М.К. и И.К. из Аде, лишени су слободе 14. јануара 2010. године због основане сумње да су извршили кривично дело разбојништва. Истог дана, решењем истражног судије Вишег суда у Суботици им је одређен притвор у трајању до месец дана због постојања ризика да ће ометати поступак утицањем на сведоке који још нису били саслушани, те да ће поновити кривично дело, имајући у виду да су раније били осуђивани. У току трајања истраге, на предлог истражног судије, Виши суд у Суботици и Апелациони суд у Новом Саду су 11. фебруара и 13. априла 2010. године продужили притвор подносиоцима у трајању од два, односно три месеца. Све одлуке о продужењу притвора су биле потврђене од стране више судске инстанце. Против подносилаца је оптужница подигнута 26. јуна 2010. године. 

 

У предмету Новаковић, подносилац, господин Б.Н. из Суботице, је 6. октобра 2009. године лишен слободе због основане сумње да је извршио кривично дело убиство у покушају. Истражни судија Вишег суда у Суботици је 8. октобра 2009. године подносиоцу одредио притвор у трајању до месец дана због постојања ризика да ће ометати поступак утицањем на сведоке који још нису били саслушани, као и због тога што му се на терет ставља кривично дело са елементоима насиља за које је прописана казна затвора преко десет година. На предлог истражног судије, за време трајања истраге, Виши суд у Суботици и Врховни суд су 6. новембра, односно 24. децембра 2009. године, продужили притвор подносиоцу за по два месеца. Тужилаштво је против подносиоца подигло оптужницу 5. марта 2010. године. 

 

Незадовољни поступањем редовних судова приликом одлучивања о продужењу притвора, подносиоци из оба предмета су поднели уставне жалбе притужујући се на повреду члана 5. став 4. Конвенције. Уставни суд је њихове уставне жалбе одбио као неосноване уставне с обзиром да је утврдио да нема повреде Уставом зајемчених права и слобода. 

 

 

Суд је приликом разматрања основаности изнетих притужби у оба предмета поступио на истоветан начин. Након што је утврдио да су представке прихватљиве, те да нису очигледно неосноване, Суд је заузео став да није потребно да разматра да ли су подносиоци имали прилику да се изјасне на предлог истражног судије за продужење притвора, с обзиром да поступак судске контроле притвора није, у сваком случају, испунио услове из члана 5. став 4. Конвенције. 

 

Наиме, Суд је посебан значај поклонио чињеници да подносиоци пред домаћим судовима нису саслушани приликом одлучивања о продужењу притвора, који је иначе трајао колико и сама истрага, око пет месеци. Позивајући се на опште принципе образложене у предмету Стеван Петровић против Србије, бр. 6097/16 и 28999/19, у коме су сумирани кључни ставови у вези са чланом 5. став 4. Конвенције, Суд је стао на становиште да оваква ситуација није у складу са критеријумом „разумног рока“ који подразумева право лица лишеног слободе да у разумним интервалима буде саслушан приликом испитивања законитости притвора. Сходно наведеном, Суд је утврдио да је дошло до повреде члана 5. став 4.  Конвенције.  

 

 

Суд је констатовао да је подносиоцима свакако причињена нематеријална штета, тако да је, узимајући у обзир природу утврђене повреде, у предмету Ковач подносиоцима досудио по 1.000,00 евра на име накнаде нематеријалне штете и 1.000,00 евра на име трошкова поступка, док је у предмету Новаковић подносиоцу досудио 1.000,00 евра на име накнаде нематеријалне штете и 500,00 евра на име трошкова поступка.