Pendić protiv Srbije

Podnosilac predstavke se prituživao na neizvršavanje domaće odluke donete u njegovu korist protiv preduzeća u društvenom/državnom vlasništvu. On se oslanjao, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud ponavlja da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u svrhe člana 6. Takođe se poziva na svoju sudsku praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje pravosnažnih domaćih presuda.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 dr, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu. Sud dalje konstatuje da je odlukom u ovoj predstavci naloženo preduzimanje konkretnih radnji. Sud stoga smatra da predmetna odluka predstavlja „imovinu“ u smislu člana 1 Protokola br. 1.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavljen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaključak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih pritužbi. Uzimajući u obzir svoju praksu o ovom pitanju, Sud smatra da u ovom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi na vreme izvršile odluku koja je doneta u korist podnosioca predstavke.

Predmetne pritužbe su stoga prihvatljive i otkrivaju kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.