Zejnelović protiv Srbije (13.01.2022)

Podnositeljka predstavke se prituživala na neizvršavanje domaće odluke donete u njenu korist. Ona se oslanjala, izričito ili prećutno, na član 6. stav 1. Konvencije i član 1. Protokola br. 1.

Sud naglašava da se izvršenje presude koju donese bilo koji sud mora smatrati sastavnim delom „suđenja“ u smislu člana 6. Takođe se poziva na svoju praksu koja se odnosi na neizvršenje ili odloženo izvršenje pravosnažnih domaćih presuda.

U vodećem predmetu R. Kačapor i drugi protiv Srbije, br. 2269/06 i 5 drugih, od 15. januara 2008. godine, Sud je već utvrdio kršenje u pogledu pitanja sličnih onima u ovom predmetu.

Sud dalje konstatuje da je odlukom u ovoj predstavci naloženo preduzimanje konkretnih radnji. Sud stoga smatra da predmetna odluka predstavlja „imovinu“ u smislu člana 1. Protokola br. 1.

Pošto je razmotrio sav materijal koji mu je dostavljen, Sud nije utvrdio nijednu činjenicu niti argument koji bi mogao da ga ubedi da donese drugačiji zaključak po pitanju dopuštenosti i osnovanosti predmetnih pritužbi. Uzimajući u obzir svoju praksu o ovom pitanju, Sud smatra da u ovom slučaju vlasti nisu preduzele sve neophodne napore kako bi izvršile, u potpunosti i na vreme, odluku koja je doneta u korist podnositeljke predstavke. Predmetne pritužbe su stoga prihvatljive i ukazuju na kršenje člana 6. stav 1. Konvencije i člana 1. Protokola br. 1.