Žegarac i drugi protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 9. februara 2023. godine objavio odluku u predmetu Žegarac i 10 drugih protiv Srbije, broj 54805/15.
Odluku je jednoglasno donelo Veće od 7 sudija.
|
Predmet se prvobitno odnosio na pritužbi 11 podnosilaca da im je isplata starosnih penzija bila smanjena od novembra 2014. do septembra 2018. Smanjenje je usledilo na osnovu Zakona o privremenom uređivanju načina isplate penzija („Službeni glasnik RS“, br. 116/14 i 99/16) koji je donet u okviru sprovođenja sveobuhvatnih mera štednje, a u cilju smanjenja budžetskog deficita i očuvanja finansijske stabilnosti penzijskog sistema. Ovaj zakon je ukinut kada je ocenjeno da je javni dug dovoljno smanjen. Sud je u svojoj odluci odlučio da 8 predstavki proglasi neprihvatljivim. Ovo iz razloga što je, pre svega, utvrdio da je smanjenje isplata penzija bilo: a) ograničeno na primaoce najviših penzija; b) privremeno – trajalo je nešto manje od četiri godine; v) deo napora da se uravnotežiti državni budžet. Stoga je Sud ocenio da su vlasti uspostavile pravičnu ravnotežu između obezbeđivanja finansijske stabilnosti penzionog sistema – što je bilo u opštem interesu javnosti – i zaštite imovinskih prava podnosilaca. Takođe je odlučio da preostale 3 predstavke izbriše sa svoje liste predmeta, jer u jednom predmetu podnosilac nije dostavio odgovor Sudu na Zapažanja Republike Srbije, dok su u preostala dva predmeta podnosioci preminuli, a njihovi naslednici nisu podneli zahtev za nastavak postupka pred Sudom. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosioci predstavki (u daljem tekstu: podnosioci) su 11 državljana Republike Srbije koji žive u Beogradu, Zavlaci ili Požarevcu i korisnici su državnog penzionog sistema.
U 2014. godini dugogodišnji deficit u penzionom sistemu zemlje dostigao je istorijski maksimum. Vlasti su stoga odlučile da su mere štednje neophodne za smanjenje deficita i obezbeđivanje finansijske stabilnosti penzionog sistema.
Jedna od tih mera uključivala je i privremeno smanjenje iznosa koji se isplaćuju korisnicima državnih penzija. Tako je 26. oktobra 2014. Narodna skupština Republike Srbije usvojila Zakon o privremenom uređenju načina isplate penzija („Službeni glasnik RS“, br. 116/14 i 99/16) koji je stupio na snagu 28. oktobra 2014. godine.
Primaoci penzija u većem iznosu, kao što su podnosioci, bili su pogođeni smanjenjem, dok su oni koji primaju penzije koje ne prelaze 25.000 dinara (oko 200 evra), bili izuzeti.
Na primer, tri podnosioca su izgubila između 35 i 133 evra mesečno od penzije u periodu od novembra 2014. – kada je zakon počeo da se primenjuje – do septembra 2018. godine – kada je zakon ukinut usled smanjenja javne potrošnje (ušteda od oko 840 miliona evra).
Podnosioci su u okviru nacionalnog pravnog sistema pokrenuli različite postupke nezadovoljni umanjenjem penzija (podnosili su građanske ili upravne tužbe i/ili ustavne žalbe), međutim, nijedan nije okončan u njihovu korist.
Konkretno, Ustavni sud je u septembru 2015. godine odbacio zahteve 10 podnosilaca i drugih pojedinaca i odbio da pokrene postupak za ocenu ustavnosti ovog Zakona. Ustavni sud je, pored ostalog, naveo da je smanjenje isplata penzija bilo na osnovu Zakona, da nije bilo suprotno Ustavu ili međunarodnim ugovorima koje je Srbija ratifikovala, da je bilo opravdano zbog javnog interesa za obezbeđivanjem finansijske stabilnosti penzijskog sistema i da se moglo smatrati srazmernim, imajući u vidu niz faktora uključujući društvenu solidarnost, kratko trajanje mere i činjenice da podnosioci nisu bili primorani da snose preveliki teret.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosioci su podneli predstavke Sudu u periodu od 2015. i 2020. godine.
Svi podnosioci su pred Sudom istakli navodnu povredu prava iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), smatrajući da je smanjenje njihovih penzija predstavljalo neosnovano mešanje u njihovo pravo na mirno uživanje imovine.
Drugi, treći i jedanaesti podnosilac su istakli i navodnu povredu iz člana 14. (zabrana diskriminacije) u vezi sa članom 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju (pravo na imovinu) i/ili člana 1. Protokola broj 12 uz Konvenciju (opšta zabrana diskriminacije), smatrajući da su bili diskriminisani i drugačije tretirani u odnosu na druge penzionere na koje se smanjenje penzija nije primenjivalo.
ODLUKA SUDA
Sud je odlučio da 3 predstavke izbriše sa svoje liste predmeta, jer od četvrtog podnosioca nije dobio nikakav odgovor nakon što je Vlada dostavila pisana Zapažanja i jer nakon smrti petog i osmog podnosioca njihovi naslednici nisu zahtevali da nastave postupak pred Sudom.
Član 1. Protokola broj 1.
Sud je najpre utvrdio da pravo na penziju predstavlja imovinski interes u smislu člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, kao i da privremeno smanjenje penzija uvedeno zakonom dovodi do mešanja tužene države u pravo podnosialca na mirno uživanje imovine.
Nakon ocene izvedenih dokaza i navoda iznetih od strane podnosilaca i tužene Republike Srbije, Sud je utvrdio sledeće:
- da je mešanje u pravo na imovinu podnosilaca bilo zakonito jer je zasnovano na Zakonu o privremenom uređivanju načina isplate penzija, te da je Ustavni sud utvrdio da su odredbe pomenutog zakona u skladu sa Ustavom Republike Srbije;
- da je mešanje u pravo na imovinu podnosilaca učinjeno radi zaštite legitimnog interesa - smanjenja budžetskih troškova i očuvanja finansijske stabilnosti penzijskog sistema;
- da privremeno umanjenje penzija onima čija penzija prelazi iznos od 25.000,00 dinara i veće umanjenje za one čija penzija prelazi iznos od 40.000,00 dinara ne predstavlja nerazumnu i nesrazmenru meru države. Tačnije, Sud je utvrdio da nijedan od podnosilaca nije dokazao da je usled privremenog smanjenja penzija doveden u realan rizik od nemanja osnovnih sredstava za život, niti su njihovi životni uslovi pogoršani do mere koja ugrožava minimalni životni standard.
Sud je u obrazloženju odluke ukazao da njegova uloga nije da procenjuje da li je Zakon o privremenom uređivanju načina isplate penzija najbolje rešenje za problem velikih budžetskih izdataka, već je to domaći zakonodavac koji je ostao u okvirima svog polja slobodne procene.
Shodno svemu iznetom, Sud je pritužbe podnosilaca u vezi sa povredom prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju odbacio kao očigledno neosnovane.
Član 14. u vezi sa članom 1. Protokola broj 1. i/ili članom 1 Protokola broj 12
Kada su u pitanju pritužbe drugog, trećeg i jedanaestog podnosioca zbog navodne diskriminacije, Sud je našao da odluka o graničnom iznosu od 25.000 dinara nije značila da je jedna kategorija penzionera u nepovoljnijem položaju od ostalih, već da doprinosi pažljivom balansiranju i istovremeno odražava principe solidarnosti i socijalne pravde.
Stoga je zaključio da su i ove pritužbe očigledno neosnovane i odbacio ih je.