ALI protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 4. marta 2025. godine doneo, a 25. marta iste godine objavio presudu u predmetu Ali protiv Srbije, broj 4662/22.

Presudu je jednoglasno donelo sedmočlano Veće.

OKOLNOSTI SLUČAJA

Podnosilac je lišen slobode u Srbiji 3. novembra 2021. godine na osnovu međunarodne poternice izdate od strane ogranka Interpola Kraljevine Bahrein i odmah mu je dodeljen advokat po službenoj dužnosti.

Viši sud u Beogradu je istog dana saslušao podnosioca i odredio mu je ekstradicioni pritvor zbog opasnosti od bekstva. U rešenju o određivanju pritvora je navedeno da je 7. oktobra 2013. godine, nakon suđenja u odsustvu u Kraljevini Bahrein, podnosilac osuđen na kaznu doživotnog zatvora zbog izvršenja krivičnih dela proizvodnja, upotreba i posedovanje eksplozivnih naprava, ugrožavanje javne bezbednosti i oštećenje državne i privatne imovine.

Kraljevina Bahrein je 12. novembra 2021. godine zatražila izručenje podnosioca.

Istog dana, advokatica podnosioca je izjavila žalbu na rešenje o određivanju pritvora, ističući da je podnosilac politički zatvorenik i da je podoban da traži azil. Tvrdila je da je osuda podnosioca za krivična dela način obračuna sa verskom manjinom kojoj on pripada.

Podnosilac je 15. novembra 2021. godine uputio dopis Višem sudu u Beogradu, tvrdeći da je politički aktivista, da su optužbe da je terorista lažne, kao i da mu u Kraljevini Bahrein prete mučenje i smrt, iz kojih razloga je tražio zaštitu i azil. Viši sud u Beogradu je dva dana kasnije odbio žalbu advokatice podnosioca, ističući da on nije tražio azil u Srbiji.

Viši sud u Beogradu je potom 7. decembra 2021. godine utvrdio da su ispunjene zakonske pretpostavke za izručenje podnosica. U rešenju se pozvao na Evropsku konvenciju o ekstradiciji i Zakon o međunarodnoj pravnoj pomoći u krivičnim stvarima, ali se nije bavio pitanjem da li bi podnosilac bio suočen sa rizikom od mučenja ili zlostavljanja ukoliko bude izručen.

Podnosilac je protiv navedenog rešenja 13. decembra 2021. godine, preko advokatice, izjavio žalbu, a uputio je lično i tri dopisa Višem sudu u Beogradu (9, 14. i 21. decembra 2021. godine). Negirao je optužbe koje su mu stavljene na teret i zahtevao je kontakt sa advokaticom i porodicom. Tvrdio je da je politički zatvorenik i šiit po veroispovesti, te da bi u slučaju izručenja bio izložen riziku od mučenja, zlostavljanja i potencijalne smrtne kazne.

Apelacioni sud u Beogradu je 29. decembra 2021. godine zakazao ročište koje je odloženo jer nije pristupila advokatica podnosioca zbog štrajka advokata. Istom prilikom je podnosilac istakao da ga advokatica nikada nije posetila u pritvoru i da sa njom nije imao bilo kakav kontakt.

Na novom ročištu 17. januara 2022. godine Apelacioni sud u Beogradu je odbio žalbu i potvrdio rešenje Višeg suda u Beogradu.

Ministar pravde je 18. januara 2022. godine doneo rešenje kojim se dozvoljava izručenje podnosioca Kraljevini Bahrein.

Advokatica podnosioca se sutradan obratila Beogradskom centru za ljudska prava (u daljem tekstu: Beogradski centar) koji je 20. januara 2022. godine obavestio Kancelariju za azil, Upravu granične policije i predstavnike UNHCR-a u Srbiji da je podnosilac, šiit po veroispovesti, osuđen na doživotnu kaznu zatvora u Kraljevini Bahrein, da ga čeka izručenje toj zemlji i da je tokom ekstradicionog postupka izrazio nameru da zatraži azil.

Kako je Uprava granične policije 21. januara 2022. godine odgovorila Beogradskom centru da je za pokretanje postupka azila neophodno da im se podnosilac obrati ili lično ili preko punomoćnika uz dostavljeno punomoćje, podnosilac je istog dana ovlastio petoro zaposlenih u Beogradskom centru i dva advokata da ga zastupaju. Jedan od novih zastupnika je u 15.21 čas istog dana zatražio od Uprave granične policije i Kancelarije za azil da se podnosiocu omogući pristup postupku azila. Radno vreme Kancelarije za azil je do 15.30 časova.

Istog dana, policijski službenik je obavestio Viši sud u Beogradu da je izručenje podnosioca planirano za utorak 25. januar 2022. godine.

Sud je 21. januara 2022. godine, u 13.13 časova, primio zahtev za izdavanje privremene mere, te je u 19.57 časova obavestio Vladu da je usvojio privremenu meru kojom se Republici Srbiji nalaže da ne izruči podnosioca Kraljevini Bahrein do 25. januara 2022. godine do 17.00 časova.

O donetoj privremenoj meri su obavešteni u 21.23 časova Uprava granične policije i Kancelarija za azil od strane Beogradskog centra, a u 22.19 časova Ministarstvo unutrašnjih poslova i Ministarstvo pravde putem elektronske pošte od strane Kancelarije zastupnika. Kancelarija zastupnika je navedene organe o svemu obavestila i putem redovne pošte u ponedeljak, 24. januara 2022. godine.

Ogranak Interpola u Bahreinu je u subotu, 22. januara 2022. godine, zatražio da se izručenje podnosioca obavi u ranim jutarnjim satima u ponedeljak, 24. januara 2022. O ovom određivanju termina izručenja policijski službenik je obavestio Viši sud u Beogradu istog dana telefonskim putem.

Policijski službenik je 23. januara 2022. godine obavestio Viši sud u Beogradu o privremenoj meri Suda, i pitao da li sudija može da „konačno reši to pitanje“. Sudija je odgovorio da je Ministarstvo pravde jedini nadležni organ za odlučivanje u datoj situaciji.

Podnosilac je izručen Kraljevini Bahrein 24. januara 2022. godine u 04.00 časa ujutru.

Uprava granične policije je 27. januara 2022. godine, odgovarajući na upite Beogradskog centra od 25. januara, izjavila da podnosilac nije bio registrovan kao lice koje je izrazilo nameru da zatraži azil, niti je podneo zahtev za azil, u skladu sa relevantnim članovima Zakona o azilu.

Sud je 28. januara 2022. godine ukinuo privremenu meru od 21. januara.

Punomoćnici podnosioca su 18. februara 2022. godine podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv rešenja Apelacionog suda u Beogradu i Ministarstva pravde od 17. i 18. januara 2022. godine. Ustavna žalba je na dan 11. februar 2025. godine bila i dalje u radu.

Zaštitnik građana je po sopstvenoj inicijativi pokrenuo postupak kontrole zakonitosti i pravilnosti rada Ministarstva pravde i Ministarstva unutrašnjih poslova, Direkcije policije, Uprave granične policije i Kancelarije za azil, te je nakon sprovedenog postupka, u svom izveštaju od 9. avgusta 2022. godine, konstatovao da nije bilo propusta u radu navedenih organa u postupku izručenja podnosioca Kraljevini Bahrein i u postupku odlučivanja o njegovom zahtevu za dobijanje azila u Republici Srbiji budući da zahtev takve sadržine nikada nije podnet redovnim putem.

Punomoćnici podnosioca su 28. novembra 2022. godine zatražili od Suda da izda još jednu privremenu meru kojom bi se naložilo Vladi da pokuša da podnosioca vrati u Srbiju, ali je Sud narednog dana njihov zahtev odbio.

PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM

Podnosilac je predstavku Sudu podneo 21. januara 2022. godine.

U predstavci se prituživao na povredu zabrane mučenja iz člana 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), jer su ga domaće vlasti izručile Kraljevini Bahrein uprkos navodnom postojanju suštinskih razloga za verovanje da bi se tamo suočio sa realnim rizikom da bude podvrgnut mučenju ili nečovečnom ili ponižavajućem postupanju, kao i kaznom doživotnog zatvora bez izgleda da ikada bude pušten na slobodu. Podnosilac se takođe prituživao da mu je povređeno pravo na delotvorni pravni lek iz člana 13. Konvencije, posebno zato što mu domaće vlasti nisu dozvolile da podnese zahtev za azil.

ODLUKA SUDA

• Član 3. Konvencije

Sud je konstatovao da pravno sredstvo u situaciji kada podnosilac nastoji da spreči svoje udaljenje sa teritorije države usled rizika od postupanja suprotnog članu 3. Konvencije može biti delotvorno samo ukoliko proizvodi automatsko suspenzivno dejstvo.

Shodno navedenom, Sud je stao na stanovište da se ni podnošenje ustavne žalbe, niti podnošenje zahteva za azil ili izražavanje namere da se azil zatraži, ne mogu smatrati delotvornim pravnim lekovima protiv rešenja o izručenju u Republici Srbiji.

Kako ne postoji obaveza korišćenja pravnih sredstava koja nisu adekvatna ili delotvorna, a imajući u vidu da je podnosilac u toku postupka izručenja u dovoljnoj meri izneo svoju pritužbu da je postojao rizik od zlostavljanja u suprotnosti sa članom 3. Konvencije u slučaju njegovog izručenja, Sud je odbacio prigovor Vlade o neiscrpljivanju domaćih pravnih sredstava.

Sud je dalje primetio da je jedini pokušaj domaćih organa da analizira mogućnost suočavanja podnosioca sa bilo kakvim rizikom, bilo utvrđivanje činjenice da relevantno pravo Kraljevine Bahrein ne propisuje smrtnu kaznu za krivično delo u vezi sa kojim je zatraženo njegovo izručenje. Nije izvršeno bilo kakvo ispitivanje situacije u Kraljevini Bahrein, niti ličnih okolnosti podnosioca. Procenjivanje okolnosti slučaja bilo je ograničeno na formalno ispitivanje zakonskih uslova za izručenje podnosioca.

Sledom navedenog, Sud je utvrdio da domaći organi nisu izvršili bilo kakvu, a kamo li strogu proveru navoda podnosioca u vezi sa rizikom od zlostavljanja u Kraljevini Bahrein, čime je došlo do povrede procesnog aspekta člana 3. Konvencije.

• Član 13. Konvencije

Imajući u vidu svoje zaključke u pogledu člana 3. Konvencije, Sud nije smatrao da je potrebno da posebno analizira dopuštenost i osnovanost pritužbi po članu 13. Konvencije.

• Član 34. Konvencije

Sud je uočio da je u vreme dostavljanja odluke o privremenoj meri, izručenje podnosioca bilo planirano za utorak, 25. januar 2022. godine, te da je trebalo da domaći organi imaju makar jedan radni dan koji bi obezbedio da svi relevantni organi budu obavešteni o privremenoj meri.

Tek nakon dostavljanja privremene mere, izručenje podnosioca je pomereno za ponedeljak, 24. januar 2022. godine, u 04.00 časova ujutru, iz nepoznatih razloga.

Sud je primetio i da je zahtev Kraljevine Bahrein za ubrzavanje izručenja podnosioca takođe primljen van radnog vremena, u subotu 22. januara 2022. godine, ali da to nije sprečilo domaće organe da po istom postupe.

Shodno navedenom, Sud je zaključio da ništa nije objektivno predstavljalo prepreku poštovanju privremene mere koju je Sud doneo.

Sledstveno, Sud je utvrdio da srpske vlasti nisu postupile po privremenoj meri Suda donetoj prema pravilu 39, čime su prekršile svoju obavezu prema članu 34. Konvencije.

PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)

Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 9.800,00 evra na ime naknade nematerijalne štete, dok je preostale zahteve podnosioca za pravično zadovoljenje odbacio.