Branko Galić protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 10. septembra 2024. godine doneo, a 3. oktobra iste godine objavio odluku u predmetu Galić protiv Srbije, broj 12543/18.
Odluku je jednoglasno doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na neblagovremeno podnet zahtev za izmenu pojedinačnog akta – rešenja - zasnovanog na zakonskim odredbama koje je Ustavni sud kasnije proglasio neustavnim. Podnosilac se prituživao da mu je povređeno pravo na pravično suđenje i pravo na imovinu, jer su odredbe Zakona o stečeju, na osnovu kojih je otvoren i zaključen stečajni postupak nad njegovim preduzećem, proglašene neustavnim odlukom Ustavnog suda. Sud je utvrdio neadekvatno iscrpljivanje domaćih pravnih sredstava i predstavku podnosioca je odbacio. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je u januaru mesecu 1991. godine osnovao privatno preduzeće. Kasnije, nakon blokade računa preduzeća u trajanju dužem od tri godine za iznos veći od 25.000.000 dinara, Narodna banka Srbije je o navedenom obavestila Privredni sud u Zrenjaninu.
Privredni sud u Zrenjaninu je rešenjem od 16. juna 2010. godine otvorio i zaključio stečajni postupak (tzv. automatski stečaj) nad preduzećem podnosioca. Preduzeće podnosioca je izbrisano iz privrednog registra, imovina preduzeća podnosioca (stečajnog dužnika) je prešla u svojinu Republike Srbije, te je konstatovano da Republika Srbija može stupiti u parnične postupke koji su pokrenuti po tužbi preduzeća podnosioca (stečajnog dužnika) za naplatu potraživanja ili predaju stvari, a sve u smislu tada važećih odredbi čl. 150. do 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009).
Ustavni sud je 12. jula 2012. godine doneo odluku IUz-850/2010 kojom je, pored ostalog, utvrdio da odredbe čl. 150. do 154. Zakona o stečaju („Službeni glasnik RS“, broj 104/2009) nisu u saglasnosti sa Ustavom. Navedena odluka Ustavnog suda je 25. jula 2012. godine objavljena u „Službenom glasniku RS“, broj 71/2012.
Dana 22. aprila 2014. godine, podnosilac je zatražio od Privrednog suda u Zrenjaninu da izmeni pojedinačni akt (rešenje od 16. juna 2010. godine), pozivajući se na proglašenu neustavnost primenjenih pravnih normi. Privredni sud u Zrenjaninu je 28. aprila 2014. godine odbacio njegov zahtev kao neblagovremen, budući da je za podnošenje ovog zahteva, članom 61. Zakona o Ustavnom sudu, propisan rok od šest meseci od dana objavljivanja odluke Ustavnog suda u „Službenom glasniku RS“.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 6. marta 2018. godine.
Podnosilac se u predstavci prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i na povredu prava na mirno uživanje imovine iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.
ODLUKA SUDA
Sud je ocenio da podnosilac, kao osnivač i jedini akcionar preduzeća, može tvrditi da je žrtva navodnih povreda Konvencije koje utiču na prava preduzeća, jer je preduzeće izbrisano iz Registra privrednih subjekata i nije moglo da se kao pravno lice obrati Sudu. Stoga je Sud prvi prigovor Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada) u vezi sa statusom žrtve podnosioca odbio.
Vlada je takođe istakla i prigovor neadekvatnog iscrpljivanja domaćeg pravnog sredstva, ukazujući na činjenicu da podnosilac nije, u skladu sa članom 61. Zakona o Ustavnom sudu, blagovremeno podneo zahtev za izmenu spornog rešenja nakon odluke Ustavnog suda kojom su odredbe primenjene u konkretnom slučaju proglašene neustavnim. U prilog svojih tvrdnji o delotvorsnosti pravnog sredstva iz člana 61. Zakona o Ustavnom sudu, Vlada je priložila 17 odluka privrednih sudova kojima su izmenjena sporna rešenja.
Sud je usvojio izneti prigovor Vlade, navodeći da odluka kojom je odbačen kao neblagovremen zahtev podnosioca za izmenu rešenja, nije bila proizvoljna niti očigledno nerazumna. Navedeni pravni lek je bio dostupan podnosiocu, a on ga sopstvenom krivicom nije iskoristio.
Sledom svega navedenog, Sud je predstavku podnosioca odbacio usled neiscrpljivanja domaćih pravnih sredstava, u skladu sa odredbama člana 35. st. 1. i 4. Konvencije.