Dimović i dr. protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 22. oktobra 2024. godine doneo, a 19. novembra 2024. objavio presudu u predmetu Dimović i drugi protiv Srbije, broj 40238/16.
Presudu je jednoglasno doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na nepružanje mogućnosti podnositeljkama da daju svoje komentare na izjašnjenje Apelacionog javnog tužilaštva podneto kao odgovor na žalbu podnositeljki u postupku pred Apelacionim sudom. Sud je ocenio da je time podnositeljkama onemogućeno da propisno učestvuju u postupku pred Apelacionim sudom, čime im je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnositeljkama je presudom Osnovnog suda u Subotici izrečena kazna zatvora za pokušaj teške krađe. Na pomenutu presudu žalbu su izjavile i podnositeljke i Osnovno javno tužilaštvo u Subotici. Žalbe su prosleđene Apelacionom sudu u Novom Sadu na odlučivanje.
Pre donošenja odluke, Apelacioni sud u Novom Sadu je, u skladu sa odredbom člana 445. stav 3. Zakonika o krivičnom postupku, dostavio žalbe podnositeljki Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje je zatim uputilo podnesak u kojem je navedeno da njihova žalba treba da se odbije, a da se uvaži žalba Osnovnog javnog tužilaštva u Subotici, te da se podnositeljkama izrekne strožija kazna zatvora. Ovo izjašnjenje Apelacioni sud u Novom Sadu nije dostavio podnositeljkama, već su za njega su saznale tek nakon što im je uručena drugostepena presuda.
Apelacioni sud u Novom Sadu je podnositeljkama smanjio kaznu zatvora, a u obrazloženju presude se na podnesak Apelacionog javnog tužioca u Novom Sadu nije uopšte pozvao, niti je na njemu zasnovao svoju odluku. Podnesak je pomenut samo prilikom navođenja dokumenata.
Podnositeljke su potom izjavile Ustavnom sudu ustavnu žalbu.
Ustavni sud je 26. novembra 2015. godine njihovu ustavnu žalbu odbacio kao očigledno neosnovanu, navodeći da Zakonik o krivičnom postupku ne zahteva od drugostepenih sudova da optuženima dostave primerak mišljenja tužioca kao odgovor na njihovu žalbu.
PRITUŽBE PODNOSITELJKI I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnositeljke su predstavku Sudu podnele 21. juna 2016. godine.
U predstavci su se prituživale na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije, jer nisu imale mogućnost da komentarišu izjašnjenje javnog tužioca podneto kao odgovor na žalbene navode odbrane u postupku pred Apelacionim sudom u Novom Sadu.
ODLUKA SUDA
Vlada je istakla prigovor dopuštenosti predstavke, tvrdeći da podnositeljke nisu pretrpele značajniju štetu. Sud je ocenio da se o pomenutom prigovoru ne može odlučiti bez ulaženja u meritum, jer je usko povezano sa pritužbom podnositeljki da je u njihovom slučaju narušeno načelo kontradiktornosti. Nakon razmatranja merituma, Sud je zauzeo stav da je ovaj prigovor Vlade bio neosnovan.
Sud je naglasio da pravo na kontradiktorno suđenje u krivičnom postupku podrazumeva da i tužilaštvo i odbrana imaju priliku da se upoznaju i odgovore na navode druge strane.
Iako se Apelacioni sud u Novom Sadu nije eksplicitno pozvao na izjašnjenje Apelacionog javnog tužioca u svojoj presudi, Sud je ocenio da je navedeno izjašnjenje stav tužilaštva o žalbi podnositeljki koje je imalo za cilj da utiče na odluku Apelacionog suda u Novom Sadu, jer je u podnesku predloženo da se žalba odbije kao neosnovana.
Sud je utvrdio da su podnositeljke očigledno imale interes da im se dostavi primerak pomenutog izjašnjenja, kao i da im se pruži mogućnost da na isto odgovore ukoliko žele.
Pozivajući se na svoju raniju praksu, Sud je naglasio da je dovoljna činjenica da je postojala nejednakost strana u postupku na proceduralnom nivou, naglasivši da je na odbrani da odluči da li će na određeni dokument da da komentar ili ne.
Konačno, Sud je istakao da odsustvo izričite zakonske odredbe koja propisuje dostavljanje mišljenja nadležnog javnog tužioca u drugostepenom krivičnom postupku podnosiocu žalbe, ne opravdava propust Apelacionog suda u Novom Sadu u predmetnoj situaciji da pruži podnositeljkama priliku da se upoznaju sa pisanim izjašnjenjem Apelacionog javnog tužioca pre donošenja drugostepene presude.
Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnositeljkama isplati iznos od po 900,00 evra na ime naknade nematerijalne štete, dok je preostali deo njihovog zahteva za pravično zadovoljenje odbacio.