Hristo KRUŠARSKI
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 15. oktobra 2024. godine doneo, a 7. novembra iste godine objavio odluku u predmetu Hristo Krušarski protiv Srbije, broj 33805/20.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na građansku tužbu zbog povrede časti i ugleda koju je podnosilac podneo zbog izjava lokalnog političara na konferenciji za štampu u vezi sa navodnom „koruptivnom poslovnom praksom“ podnosioca. Građanski sudovi su presudili u korist podnosioca i dosudili su mu naknadu za pretrpljenu nematerijalnu štetu i odredili da svaka stranka snosi svoje troškove postupka. Iznos troškova postupka koje je podnosilac trebalo da plati bio je višestruko viši od iznosa koji je dobio na ime naknade nematerijalne štete. Podnosilac se prituživao jer je morao da plati troškove koji su bili veći od iznosa koji mu je bio dosuđen na ime naknade nematerijalne štete, jer je praksa domaćih sudova bila neujednačena u vezi sa visinom dosuđenih iznosa na ime nematerijalne štete u uporedivim predmetima, jer obrazloženje sudskih odluka u njegovom slučaju nije bilo adekvatno i jer je ostao žrtva povrede prava na zaštitu časti i ugleda usled neefikasne zaštite koju su mu pružili domaći organi. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je u periodu od 2009. do 2011. godine bio generalni direktor kompanije Trayal Corporation.
Dana 28. novembra 2013. godine, na konferenciji za novinare, lokalni političar je izjavio da je u preduzeću „Trajal korporacija“ iz Kruševca, u vreme kada je podnosilac bio generalni direktor, bilo niz zloupotreba u poslovanju usled čega je predmetno preduzeće oštećeno, kao i da je podnosilac učestvovao u pojedinim poslovnim mahinacijama.
Smatrajući da su mu usled iznetih neistina povređeni čast i ugled, podnosilac je protiv lokalnog političara u decembru mesecu 2013. godine podneo tužbu u kojoj je tražio novčanu naknadu nematerijalne štete u iznosu od 300.000 dinara. Traženi iznos je tokom postupka opredelio na 150.000 dinara.
Osnovni sud u Kruševcu je, u ponovnom postupku, 19. januara 2017. godine doneo presudu P. 3600/15 kojom je delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca, obavezao tuženog da podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos id 75.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, te je odlučio da svaka stranka snosi svoje troškove postupka.
Viši sud u Kruševcu je 31. avgusta 2017. godine, presudom Gž. 997/17, preinačio prvostepenu presudu tako što je obavezao tuženog da podnosiocu na ime naknade nematerijalne štete zbog povrede časti i ugleda isplati iznos id 35.000 dinara sa zakonskom zateznom kamatom, dok je u pogledu troškova postupka prvostepenu presudu potvrdio.
Ustavni sud je 21. maja 2020. godine doneo rešenje Už-8077/2017 kojim je odbacio ustavnu žalbu podnosioca našavši da nisu ispunjene Ustavom utvrđene pretpostavke za vođenje postupka.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 21. jula 2020. godine.
U predstavci se prituživao na povredu prava na pravično suđenje, prava na poštovanje privatnog i porodičnog života, prava na delotvorni pravni lek i prava na imovinu iz čl. 6, 8. i 13. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu Konvencija) i člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju.
ODLUKA SUDA
Sud je konstatovao da su domaći sudovi delimično usvojili tužbeni zahtev podnosioca smatrajući da su mu pojedinim izjavama tuženog povređeni čast i ugled i da su mu dosudili naknadu na ime nematerijalne štete. Takođe, Sud je konstatovao da je odluka da podnosilac snosi svoje troškove postupka doneta jer on nije iste potkrepio dokazima i jer je njegov tužbeni zahtev delimično usvojen.
Sledom navedenog, Sud je ocenio da je zaštita koja je podnosiocu pružena na domaćem nivou bila efikasna i dovoljna u pogledu pozitivnih obaveza države, kao i da je odluka o troškovima bila razumna i srazmerna, te da podnosilac nije bio lišen prava iz člana 8. Konvencije.
Takođe, Sud je ocenio da ni ostatak pritužbi podnosioca prema čl. 6. i 13. Konvencije i članu 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, ne ukazuju na bilo kakvu povredu prava i sloboda sadržanih u Konvenciji ili njenim Protokolima.
Stoga je Sud doneo odluku da predstavku podnosica odbaci kao očigledno neosnovanu, u skladu sa članom 35. stav 3. (a) i 4. Konvencije.