Kostić protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 11. juna 2024. godine doneo, a 2. jula iste godine objavio presudu u predmetu Kostić protiv Srbije, broj 31530/20.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na nesprovođenje prava podnosioca na kontakt sa njegovim sinom, kako je utvrđeno pravosnažnom presudom iz 2009. godine (povreda prava iz člana 8. Konvencije). Sud je podržao ocenu Ustavnog suda da su nadležni domaći organi propustili da reaguju brzo i na odgovarajući način u slučaju podnosioca, ali je takođe zaključio da se visina naknade koju je Ustavni sud dosudio na ime naknade nematerijalne štete koju je podnosilac pretrpeo (EUR 1.200) ne može smatrati odgovarajućom i dovoljnom. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je otac deteta rođenog 2003. godine. Zajednički život podnosioca i majke deteta prestao je 2009. godine.
Opštinski sud u Velikoj Plani (u daljem tekstu: Opštinski sud) doneo je 20. februara 2009. godine presudu kojom je određeno da dete živi sa majkom, a da otac (podnosilac) sa detetom periodično provodi vreme prema unapred utvrđenom rasporedu. Nalog za izvršenje pomenute presude izdat je 15. juna 2009. godine.
Majka podnosiočevog deteta je uskraćivala podnosiocu održavanje kontakta sa detetom. Podnosilac se ovim povodom obraćao Opštinskom sudu kroz 6 podnesaka u periodu od 6. jula 2009. do 22. marta 2010. godine, pri čemu je u nekima od navedenih podnesaka, pored omogućavanja kontakta sa detetom, tražio i da majka deteta bude novčano kažnjena zbog svog postupanja.
U periodu od 11. novembra 2010. do 10. oktobra 2013. godine Centar za socijalni rad dostavio je četiri izveštaja Opštinskom sudu, ukazujući na to da majka deteta ometa kontakt između deteta i podnosioca, predlažući da Opštinski sud nastavi sa izvršenjem naloga zarad ostvarivanja prava podnosioca.
Opštinski sud je majci podnosiočevog deteta izrekao četiri novčane kazne u periodu od 25. maja 2010. do 14. jula 2014. godine. Pomenute presude izvršene su 2014. godine.
Podnosilac je ostvario kontakt sa detetom u nekoliko navrata u periodu od maja 2014. do decembra 2015. godine.
Na ročištu od 19. aprila 2016. godine, dete (u tom trenutku uzrasta 13 godina) izjavilo je da nema nameru da održava kontakt sa ocem (podnosiocem).
Izvršni postupak je obustavljen 6. aprila 2017. godine.
Ustavni sud je 28. novembra 2019. godine doneo odluku kojom je utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo roditelja i pravo na suđenje u razumnom roku, te mu je dosudio iznos od 1.200,00 evra na ime naknade nematerijalne štete zbog pretrpljene povrede prava (roditelja) na kontakt i zbog prekomernog trajanja izvršnog postupka.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 30. juna 2020. godine.
Podnosilac se u predstavci prituživao na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), jer je usled neblagovremenog i neodgovarajućeg postupanja domaćih organa bio lišen pravilnog kontakta sa svojim detetom, a samim tim i efektivnog ostvarenja svojih roditeljskih prava.
ODLUKA SUDA
Sud je zauzeo stav da se visina naknade nematerijalne štete dosuđene na domaćem nivou ne može smatrati odgovarajućom i dovoljnom za uklanjanje statusa žrtve podnosioca, budući da je znatno niža od one koju Sud uobičajeno dosuđuje u sličnim predmetima protiv Srbije.
Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 8. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 3.300,00 evra na ime naknade nematerijalne štete.