Krsta GIGIĆ i Milka GIGIĆ
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 14. maja 2024 godine doneo, a 6. juna 2024. godine objavio odluku u predmetu Krsta Gigić i Milka Gigić protiv Srbije, broj 27722/17.
Odluku je jednoglasno doneo tročlani Odbor.
Predmet je Republici Srbiji komuniciran kao slučaj od uticaja (impact case).
|
Predmet se odnosi na pritužbe podnosilaca da su im povređena prava na pravično suđenje, na poštovanje privatnog i porodičnog života, te prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti, jer im je odbijen tužbeni zahtev radi naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog uklanjanja spomen obeležja njihove pokojne ćerke s obrazloženjem da nije reč o obliku štete za koji se može priznati novčana naknada prema odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima. Ovo obrazloženje bilo je rezultat pogrešne primene pomenute zakonske odredbe, budući da je pravo na pijetet obuhvaćeno pravom na dostojanstvo ličnosti, te da se za njegovu povredu može zahtevati naknada nematerijalne štete[1]. Sud je prihvatio prijateljsko poravnanje, ex gratia, koje su strane u sporu potpisale, te je predstavku skinuo sa svoje liste predmeta. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosioci su pokrenuli parnični postupak radi naknade štete protiv P.G. zbog toga što je oštetio i uklonio nadgrobni spomenik njihove pokojne ćerke. Tuženi je prethodno u krivičnom postupku oglašen krivim zbog izvršenja krivičnog dela povrede groba i izrečena mu je uslovna osuda.
Presudom Osnovnog suda u Šapcu tuženi je obavezan da podnosiocima na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog uklanjanja spomen obeležja njihove pokojne ćerke isplati iznos od po 70.000,00 dinara, kao i da im naknadi troškove postupka.
Nakon žalbe tuženog, Viši sud u Šapcu je preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbene zahteve podnosilaca uz obrazloženje da naknada nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog uklanjanja nadgrobnog spomenika „nije oblik nematerijalne štete za koju se može priznati novčana naknada prema odredbama člana 200. Zakona o obligacionim odnosima“.
Podnosioci su protiv drugostepene presude podneli Ustavnom sudu ustavnu žalbu zbog povrede prava na dostojanstvo i slobodan razvoj ličnosti, prava na nepovredivost fizičkog i psihičkog integriteta, prava na pravično suđenje i slobode obavljanja verskih obreda iz člana 23, 25, 32. stav 1. i 43. Ustava Republike Srbije, kao i prava na poštovanьe privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije. Ustavni sud je njihovu ustavnu žalbu odbacio.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosioci su podneli predstavku Sudu 11. aprila 2017. godine.
Podnosioci su se u predstavci prituživali na povrede prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije i prava na slobodu misli, savesti i veroispovesti iz člana 9. Konvencije, jer je drugostepeni sud odbio da im prizna pravo na naknadu nematerijalne štete.
ODLUKA SUDA
Nakon što su strane u postupku potpisale prijateljko poravnanje (ex gratia) kojim su se podnosioci složili da se odreknu bilo kojih daljih potraživanja protiv Republike Srbije u pogledu činjenica koje su dovele do podnošenja ove predstavke, a Republika Srbija obavezala da podnosiocima na ime bilo kakve nematerijalne štete, troškova i izdataka plati solidarno iznos od 4.500 evra (EUR), te da obavesti domaće sudove o zaključenju prijateljskog poravnanja u ovom slučaju i da im dostavi domaću sudsku praksu o pravilnoj primeni člana 200. Zakona o obligacionim odnosima u pogledu zahteva za naknadu nematerijalne štete u sličnim okolnostima, Sud je, u skladu sa članom 39. Konvencije, skinuo predstavku sa svoje liste predmeta.
[1] videti, pored ostalog, presudu Apelacionog suda u Beogradu Gž3. 1/2018 i presudu Vrhovnog kasacionog suda Rev. 4687/2020