Nataša Rajković protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 3. septembra 2024. godine doneo, a 26. septembra iste godine objavio odluku u predmetu Nataša Rajković protiv Srbije, broj 34505/16.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na navodno nepružanje adekvatne medicinske pomoći licu lišenom slobode koje je preminulo prilikom izdržavanja kazne zatvora u zatvorskoj ambulanti. Podnositeljka se prituživala da je smrt njenog supruga uzrokovana medicinskom nepažnjom i pogrešno postavljenom dijagnozom. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Naime, 27. juna 2006. godine, dok se nalazio na odobrenom odsustvu iz KPZ Niš gde je izdržavao kaznu zatvora, suprugu podnositeljke je pozlilo, nakon čega je primljen na Kliniku za neurologiju u Nišu gde je proveo 20 dana. U otpusnoj listi naložena je kontrola ORL specijaliste u roku od 30 dana. Suprug podnositeljke je 1. septembra 2009. godine upućen kod neurologa, ali ne i kod ORL specijaliste. U toku popodneva, nakon što mu je ponovo pozlilo, smešten je u zatvorsku bolnicu. U toku noći ponovo mu je pozlilo, a u jutarnjim satima 2. septembra 2009. godine je preminuo.
Dana 3. septembra 2009. godine Institut za forenzičku medicinu sastavio je izveštaj o obdukciji, prema kojem je uzrok smrti prestanak disanja i srčanog rada usled upale pluća, kojoj je potencijalno doprineo benigni tumor grudne žlezde (redak tumor koji nije otkriven pre smrti verovatno usled nedostatka prepoznatljivih simptoma i nedostatka kooperacije bolesnika pri ispitivanjima). Na osnovu navedenog izveštaja, Više javno tužilaštvo i policijska uprava u Nišu zaključili su da je smrt supruga podnositeljke bila izazvana prirodnim uzrocima, te da ne postoji potreba za otvaranjem istrage.
Osnovni sud u Nišu je 31. oktobra 2012. godine odbio tužbeni zahtev podnositeljke i njene porodice, zaključivši da smrt njenog supruga nije nastupila usled greške ili propusta lekara. Ovaj stav je potvrdio i Apelacioni sud u Nišu 2. aprila 2013. godine
Podnositeljka je sa porodicom 17. maja 2013. godine podnela Ustavnom sudu ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Nišu smatrajući da je osporenom presudom povređeno pravo na obrazloženu sudsku odluku.
Ustavni sud je ustavnu žalbu odbacio ocenivši da su navodi podnositeljke i njene porodice, u kontekstu okolnosti slučaja, očigledno neosnovani.
PRITUŽBE PODNOSITELJKE I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnositeljka je predstavku Sudu podnela 10. juna 2016. godine.
Prituživala se na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) i na povredu prava na delotvoran pravni lek iz člana 13. Konvencije, jer je njen zahtev za naknadu štete odbijen od strane domaćih sudova.
Sud je odlučio da slučaj ispituje isključivo u pogledu potencijalne povrede prava na život iz člana 2. Konvencije.
ODLUKA SUDA
Sud je istakao da podnositeljka nije tvrdila, niti na bilo koji način nagovestila, da je njen suprug namerno ubijen od strane lekara koji je trebalo o njemu da se staraju. Uzimajući u obzir nekoliko stručnih mišljenja, zaključio je da su vlasti učinile sve što se razumno moglo očekivati, u dobroj veri i na vreme, kako bi sprečili smrt supruga podnositeljke, te da nije bilo uzročno-posledične veze između medicinske nege pružene suprugu podnositeljke i njegove smrti.
Sud je dalje istakao da u slučaju kada povreda prava na život nije učinjena namerno, obaveza države u pogledu pružanja zaštite kroz sudski sistem zadovoljava se i mogućnošću parničnog postupka.
Budući da je podnositeljka imala na raspolaganju, i iskoristila, mogućnost pokretanja parničnog postupka u kome je aktivno učestvovala iskoristivši sva procesna prava, te da su domaći sudovi svestrano razmotrili njen tužbeni zahtev i detaljno ispitali tok lečenja njenog supruga, Sud je zaključio da je pozitivna obaveza države prema članu 2. Konvencije ispunjena, uprkos nepovoljnom rezultatu postupka po podnositeljku.
Uzimajući u obzir sve navedeno, Sud je predstavku proglasio očigledno neosnovanom i odbacio je u sklad sa članom 35. st. 3 (a) i 4 Konvencije.