Rada PETROVIĆ
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 15. oktobra 2024. godine doneo, a 7. novembra iste godine objavio odluku u predmetu Rada Petrović protiv Srbije, broj 7861/23.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na opravdanost i dužinu trajanja pritvora podnosioca koji je u relevantno vreme bio maloletan. Podnosilac se prituživao da mu je pritvor neosnovano određen, da nije razmatrana mogućnost primene blažih mera, da nisu dati dovoljni razlozi za navodnu opasnost od uticaja na svedoke, da postupajući sudovi nisu postupali po standardu naročite hitnosti, kao i da je kao mlađi maloletnik bio pritvoren zajedno sa odraslim licima. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Podnosilac je tokom 2019. godine proveo 29 dana u pritvoru, pod sumnjom da je silovao maloletno lice sa mentalnim poremećajem. U tom trenutku podnosilac je imao 15 godina.
Pritvor je podnosiocu bio određen zbog postojanja osobitih okolnosti koje su ukazivale da će ometati postupak uticajem na svedoke. U konkretnom slučaju, bilo je potrebno saslušati maloletnu oštećenu, zatim njenu hraniteljku, kao i punoletnog saučesnika protiv koga se vodio odvojeni postupak.
Dan nakon što je oštećena saslušana, podnosilac je pušten na slobodu.
Protiv rešenja o određivanju pritvora, podnosilac je Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu (naknadno dopunjenu) zbog povrede prava na slobodu i bezbednost. Ni u ustavnoj žalbi, niti u njenoj dopuni, podnosilac se nije, ni izričito niti prećutno, prituživao na činjenicu da je u pritvoru boravio sa punoletnim licima, niti se prituživao na uslove u pritvoru.
Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca odbio kao neosnovanu, posebno istakavši, pored ostalog, da je i maloletnoj oštećenoj pružena adekvatna zaštita budući da mu je pritvor određen kako ne bi uticao i na nju, uz konstataciju da je nadležni sud (Viši sud u Zrenjaninu) prilikom određivanja pritvora uzeo u obzir njihove međusobne odnose, činjenicu da zajedno borave u istom smeštaju, kao i strah i obzir prema onome o čemu treba svedočiti, zbog čega bi prisustvo podnosioca na slobodi moglo uticati na slobodnu volju svedoka. Ustavni sud je posebno ukazao da je u vreme određivanja pritvora podnosilac bio osumnjičen za teži oblik krivičnog dela silovanje i da je nesporno da takvo krivično delo ostavlja teške posledice na žrtvu, a naročito na maloletnu žrtvu.
Krivični postupak protiv podnosioca je kasnije obustavljen na predlog javnog tužioca.
Podnosilac je potom podneo tužbu radi naknade štete zbog neosnovanog pritvora kojom je tražio da mu se na ime naknade nematerijalne štete usled neosnovanog lišenja slobode isplati iznos od 90.000 dinara (približno 770 evra). U tužbi je posebno istakao i da je bio pritvoren sa punoletnim licima. Tužbeni zahtev podnosioca je u potpunosti pravnosnažno usvojen, sa posebnim osvrtom na navode da je tokom trajanja mere pritvora bio u prostoriji sa punoletnim licima.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 8. februara 2023. godine.
U predstavci se prituživao na povredu prava na slobodu i bezbednost iz člana 5. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), tvrdeći da je u pritvoru bio preterano dugo i da isti nije bio zasnovan na relevantnim i dovoljnim razlozima.
Sud je procenio da je predstavku prikladnije ispitivati u okviru člana 5. stav 3. Konvencije.
ODLUKA SUDA
Sud je utvrdio da se podnosilac u pritvoru nalazio 29 dana, da je pritvor bio zasnovan na riziku da bi mogao da utiče na svedoke, posebno na žrtvu na čijem svedočenju su se zasnivale optužbe protiv njega, kao i da mu je pritvor ukinut jedan dan nakon što je oštećena saslušana.
Usled prirode predmetnog krivičnog dela za koje se podnosilac sumnjičio, kao i posebne ranjivosti žrtve, Sud je ocenio da je odluka domaćih sudova da podnosiocu odrede pritvor bila opravdana.
Takođe, Sud je istakao da su domaći organi pružili relevantne i dovoljne razloge za određivanje pritvora, kao i da njegovo trajanje nije bilo nerazumno.
Samim tim, Sud je ocenio da je ovaj deo predstavke očigledno neosnovan, te da mora biti odbačen u skladu sa članom 35. stav 3. (a) i 4. Konvencije.
U podgledu pritužbi podnosioca da je tokom trajanja pritvora kao maloletnik bio smešten sa punoletnim licima, Sud je utvrdio da podnosilac te pritužbe nije ni eksplicitno, niti suštinski, izneo u svojoj ustavnoj žalbi.
Samim tim, Sud je ocenio da je prigovor Vlade o neiscrpljivanju domaćih pravnih sredstava u pogledu ovog dela predstavke osnovan. Sledeći navedeno, Sud je ocenio da ovaj deo predstavke mora biti odbačen u skladu sa članom 35. stav 4. Konvencije.