RADANOVIĆ protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 4. februara 2025. godine doneo, a 4. marta iste godine objavio presudu u predmetu Radanović protiv Srbije, broj 27794/16.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na nepružanje mogućnosti podnosiocu da pruži svoje komentare na izjašnjenje Apelacionog javnog tužilaštva podneto kao odgovor na žalbu podnosioca u postupku pred Apelacionim sudom. Sud je ocenio da je time podnosiocu onemogućeno da propisno učestvuje u postupku pred Apelacionim sudom, čime mu je povređeno pravo na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Osnovni sud u Subotici je, rešenjem od 26. septembra 2013. godine, podnosiocu izrekao sudsku opomenu zbog izvršenja krivičnog dela oštećenje tuđih prava iz člana 220. stav 2. Krivičnog zakonika i obavezao ga da plati na ime paušala iznos od 3.000 dinara. Protiv ovog rešenja je podnosilac izjavio žalbu. Apelacioni sud u Novom Sadu je potvrdio prvostepeno rešenje presudom od 5. juna 2014. godine.
Pre donošenja odluke o žalbi podnosioca, Apelacioni sud u Novom Sadu je njegovu žalbu prosledio Apelacionom javnom tužilaštvu u Novom Sadu, koje je zatim dostavilo podnesak u kojem je navedeno da je žalba podnosioca neosnovana i da treba da se odbije. Ovo izjašnjenje Apelacioni sud u Novom Sadu nije dostavio podnosiocu.
Podnosilac je potom izjavio Ustavnom sudu ustavnu žalbu, a podneo je i zahtev za zaštitu zakonitosti preko advokata.
Vrhovni kasacioni sud je 17. septembra 2014. godine odbio kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti branioca podnosioca.
Ustavni sud je ustavnu žalbu podnosioca odbacio 10. decembra 2015. godine.
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je podneo predstavku Sudu 10. maja 2016. godine.
U predstavci se prituživao na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije, jer nije imao priliku da efektivno učestvuje u žalbenom postupku i da odgovori na tvrdnje druge strane, budući da mu iste nisu bile poznate.
ODLUKA SUDA
Sud je najpre naglasio da pravo na kontradiktorno suđenje u krivičnom postupku podrazumeva da i tužilaštvo i odbrana imaju priliku da se upoznaju i odgovore na navode druge strane.
Izjašnjenje Apelacionog javnog tužilaštva u Novom Sadu je ocenjeno kao stav tužilaštva o žalbi podnosioca koje je imalo za cilj da utiče na odluku Apelacionog suda u Novom Sadu, budući da je u podnesku predloženo da se žalba podnosioca odbije kao neosnovana.
Sud je utvrdio da je podnosilac očigledno imao interes da mu se dostavi primerak pomenutog izjašnjenja, kao i da mu se pruži mogućnost da na isto odgovori ukoliko želi.
Shodno navedenom, Sud je zaključio da sprovedena procedura nije omogućila podnosiocu da propisno učestvuje u postupku po žalbi pred Apelacionim sudom u Novom Sadu.
Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 900,00 evra na ime naknade nematerijalne štete i iznos od 1.500,00 evra na ime naknade troškova.