РАДАНОВИЋ против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 4. фебруара 2025. године донео, а 4. марта исте године објавио пресуду у предмету Радановић против Србије, број 27794/16.
Пресуду је донео трочлани Одбор.
|
Предмет се односи на непружање могућности подносиоцу да пружи своје коментаре на изјашњење Апелационог јавног тужилаштва поднето као одговор на жалбу подносиоца у поступку пред Апелационим судом. Суд је оценио да је тиме подносиоцу онемогућено да прописно учествује у поступку пред Апелационим судом, чиме му је повређено право на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција). |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Основни суд у Суботици је, решењем од 26. септембра 2013. године, подносиоцу изрекао судску опомену због извршења кривичног дела оштећење туђих права из члана 220. став 2. Кривичног законика и обавезао га да плати на име паушала износ од 3.000 динара. Против овог решења је подносилац изјавио жалбу. Апелациони суд у Новом Саду је потврдио првостепено решење пресудом од 5. јуна 2014. године.
Пре доношења одлуке о жалби подносиоца, Апелациони суд у Новом Саду је његову жалбу проследио Апелационом јавном тужилаштву у Новом Саду, које је затим доставило поднесак у којем је наведено да је жалба подносиоца неоснована и да треба да се одбије. Ово изјашњење Апелациони суд у Новом Саду није доставио подносиоцу.
Подносилац је потом изјавио Уставном суду уставну жалбу, а поднео је и захтев за заштиту законитости преко адвоката.
Врховни касациони суд је 17. септембра 2014. године одбио као неоснован захтев за заштиту законитости браниоца подносиоца.
Уставни суд је уставну жалбу подносиоца одбацио 10. децембра 2015. године.
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је поднео представку Суду 10. маја 2016. године.
У представци се притуживао на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције, јер није имао прилику да ефективно учествује у жалбеном поступку и да одговори на тврдње друге стране, будући да му исте нису биле познате.
ОДЛУКА СУДА
Суд је најпре нагласио да право на контрадикторно суђење у кривичном поступку подразумева да и тужилаштво и одбрана имају прилику да се упознају и одговоре на наводе друге стране.
Изјашњење Апелационог јавног тужилаштва у Новом Саду је оцењено као став тужилаштва о жалби подносиоца које је имало за циљ да утиче на одлуку Апелационог суда у Новом Саду, будући да је у поднеску предложено да се жалба подносиоца одбије као неоснована.
Суд је утврдио да је подносилац очигледно имао интерес да му се достави примерак поменутог изјашњења, као и да му се пружи могућност да на исто одговори уколико жели.
Сходно наведеном, Суд је закључио да спроведена процедура није омогућила подносиоцу да прописно учествује у поступку по жалби пред Апелационим судом у Новом Саду.
Следствено, Суд је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције.
ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)
Суд је обавезао Републику Србију да подносиоцу исплати износ од 900,00 евра на име накнаде нематеријалне штете и износ од 1.500,00 евра на име накнаде трошкова.