S.E. protiv Srbije
Prikaz presude u predmetu S.E. protiv Srbije, broj 61365/16
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 11. jula 2023. godine objavio presudu u predmetu S.E. protiv Srbije kojom je utvrdio povredu slobode kretanja iz člana 2. Protokola broj 4. uz Konvenciju za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija).
Presudu je jednoglasno donelo Veće od 7 sudija.
|
Predmet se odnosi na pritužbu podnosioca da nije mogao da putuje van Srbije mnogo godina jer mu je sirijski pasoš istekao, a srpske vlasti su odbile njegov zahtev za putnu ispravu za izbeglice. Konkretno, postojala je pravna praznina s obzirom na to nadležni ministri unutrašnjih poslova nisu doneli propise koji uređuju sadržaj i dizajn putne isprave za izbeglice od 2008. godine, uprkos tome što to zahteva Zakon o azilu.
|
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac predstavke(u daljem tekstu: podnosilac), gospodin S.E., državljanin je Sirije, rođen 1987. godine i živeo je u Beogradu od 2014. do 2022. godine. Status izbeglice dobio je 2015. godine kada mu je usvojen zahtev za azil, odnosno priznato pravo na utočište zbog njegovih političkih aktivnosti u državi porekla i opšteg stanja nesigurnosti uzrokovanog oružanim sukobom i rasprostranjenim nasiljem.
Podnosilac se prituživao na povredu slobode kretanja, jer su domaći organi odbili njegov zahtev za izdavanje putne isprave za izbeglice.
ODLUKA SUDA
Sud je najpre ispitao prihvatljivost iznetih pritužbi zbog navodne povrede slobode kretanja.
Argument tužene Republike Srbije da odbijanje podnosiočevog zahteva za izdavanje putne isprave za izbeglice nije posledica neke restriktivne mere državnih organa kako bi mu se zabranio izlazak iz Srbije, nije prihvaćen od strane Suda. Uprkos tome što je podnosiocu domaćim zakonom priznato takvo pravo, domaći organi su odbili njegov zahtev za izdavanje putne isprave za izbeglice jer odgovarajući podzakonski akt još nije bio donet. U tom smilu, Sud je našao da podnosilac nije mogao da napusti teritoriju Republike Srbije bez validne putne isprave, tako da su njegove pritužbe zbog povrede slobode kretanja ratione materia spojive sa odredbama Konvencije.
U kontekstu razmatranja osnovanosti tvrdnji o povredi slobode kretanja iz člana 2. Protokola 4 uz Konvenciju, Sud je posvetio naročitu pažnju argumentima tužene Republike Srbije da je podnosilac svo vreme bio u mogućnosti da se obrati državi porekla, Siriji, radi izdavanja nove putne isprave i na taj način zakonito napusti srpsku teritoriju, što je na kraju i uradio u toku 2022. godine. Naime, Sud nije uvažio ovakve argumente tužene ceneći da bi bilo u suprotnosti sa međunarodnim obavezama države i načelom vladavine prava kada bi usled odbijanja zahteva za izdavanje putne isprave podnosilac bio upućen da se obrati svojoj državi porekla koju je napustio zbog straha od progona. Podnosiocu je u okviru srpskog pravnog sistema priznato pravo na utočište, odnosno utvrđeno je da je njegov strah od progona osnovan, kao i da zbog tog straha podnosilac nije mogao ili nije hteo da iskoristi zaštitu svoje države porekla. Činjenica da je nakon sedam godina provedenih u stanju nesigurnosti i pravnom vakumu na srpskoj teritoriji, podnosilac „nevoljno“ odlučio da preuzme rizik tražeći od sirijskih vlasti da mu izdaju nacionalnu putnu ispravu, ne može osloboditi tuženu državu od njenih obaveza na osnovu člana 2. stava 2. Protokola 4 uz Konvenciju, niti može uticati na zaključak Suda da su se srpske vlasti umešale u pravo podnosioca da slobodno napusti njenu teritoriju.
Dalje, Sud je konstatovao da je neaktivnost zakonodavca trajala dosta dugo, te da domaće vlasti nisu pokazale da su uložile bilo kakav napor da postupe u skladu sa načelom vladavine prava i preduzmu odgovarajuće regulatorne i operativne mere za sprovođenje domaćeg zakona kako bi se podnosiocu, kao i svakom drugom pojedincu u sličnoj situaciji, omogućilo da pristupi postupku podnošenja zahteva za izdavanje putne isprave za izbeglice. Ovakav sistemski propust doveo je do toga da čitav pojam delotvornog prava izbeglice da napusti srpsku teritoriju je postao iluzoran. Domaći organi su ostali pasivni iako su bili suočeni sa zahtevima podnosioca za izdavanje putne isprave za izbeglice, čak i nakon što je Evropski sud 2018. godine obavestio tuženu državu o ovoj predstavci. Sud smatra da je na ovaj način podnosilac doveden u stanje neizvesnosti i primoran da na kraju rizikuje i zahetva pasoš od sirijskih vlasti.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocu isplati iznos od 3.500,00 evra na ime nakande nematerijalne štete, u dinarskoj protivvrednosti, u roku od tri meseca od pravosnažnosti presude.