Slaviša ŠIMETIĆ
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 15. oktobra 2024. godine doneo, a 7. novembra iste godine objavio odluku u predmetu Šimetić protiv Srbije, broj 27296/22.
Odluku je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na propuštanje domaćih organa da izvrše pravnosnažnu presudu kojom je uređen model održavavanja ličnih odnosa između podnosioca i njegove maloletne dece. Podnosilac se prituživao na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života. Sud je predstavku odbacio procenivši da je u pitanju zloupotreba prava na podnošenje pojedinačne predstavke, budući da je podnosilac propustio da obavesti Sud o značajnim odlukama domaćih sudova relevantnim za sam slučaj. |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Prvi osnovni sud u Beogradu je 27. maja 2016. godine doneo presudu kojom je pored ostalog, uredio model održavanja ličnih odnosa između podnosioca i njegove maloletne dece, rođene 2006. i 2008. godine. Navedeni deo presude je postao pravnosnažan 13. jula iste 2016. godine, a izvršan 10. jula naredne godine.
Iako su nadležni sud i drugi organi tokom izvršnog postupka preduzimali niz različitih aktivnosti, kontakt između podnosioca i njegove maloletne dece nije uspostavljen.
Ustavni sud je u dva navrata utvrdio da je podnosiocu povređeno pravo iz člana 65. Ustava Republike Srbije (Už-14395/2018 i Už-8266/2020) i utvrdio mu je pravo na naknadu nematerijalne štete u ukupnom iznosu od 1.500 evra. Navedeni iznos je podnosiocu isplaćen od strane Ministarstva pravde.
Pored podnošenja ustavne žalbe, podnosilac je radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku iskoristio i druga pravna sredstva propisana zakonom – prigovor radi ubrzavanja postupka (tri prigovora, sva tri usvojena) i tužbu za novčano obeštećenje (tri tužbe, od kojih je postupak po jednoj pravnosnažno okončan i dosuđen mu je iznos od 700 evra za zakonskom zateznom kamatom i troškovima postupka, po drugoj je nepravnosnažno okončan i dosuđen mu je iznos od 2.000 evra sa zakonskom zateznom kamatom, a po trećoj je u toku).
PRITUŽBE PODNOSIOCA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosilac je predstavku Sudu podneo 25. maja 2022. godine.
U predstavci se prituživao na povredu prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), tvrdeći da je bio lišen kontakta sa svojom decom i mogućnosti da efektivno vrši roditeljsko pravo usled propuštanja domaćih organa da sprovedu sudsku oduku od 27. maja 2016. godine.
ODLUKA SUDA
Vlada je istakla da je podnosilac, pre nego što joj je njegova predstavka dostavljena, propustio da obavesti Sud o postupcima koje je pokrenuo radi zaštite prava na suđenje u razumnom roku i predložila je da se njegova predstavka odbaci.
Podnosilac nije osporio navedeno propuštanje, ali je tvrdio da ono nije relevantno.
Nakon ispitivanja okolnosti slučaja, a imajući u vidu da podnosilac nije Sudu dostavio informaciju o pokrenutim postupcima na domaćem nivou i njihovim ishodima pre nego što je Vlada dobila obaveštenje o podnetoj predstavci, koja predstavlja samu suštinu predmeta, Sud je našao je da je takvo ponašanje podnosioca u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.
Stoga je Sud doneo odluku da predstavku podnosioca proglasi neprihvatljivom zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.