Славиша ШИМЕТИЋ
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 15. октобра 2024. године донео, а 7. новембра исте године објавио одлуку у предмету Шиметић против Србије, број 27296/22.
Одлуку је донео трочлани Одбор.
|
Предмет се односи на пропуштање домаћих органа да изврше правноснажну пресуду којом је уређен модел одржававања личних односа између подносиоца и његове малолетне деце. Подносилац се притуживао на повреду права на поштовање приватног и породичног живота. Суд је представку одбацио проценивши да је у питању злоупотреба права на подношење појединачне представке, будући да је подносилац пропустио да обавести Суд о значајним одлукама домаћих судова релевантним за сам случај. |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Први основни суд у Београду је 27. маја 2016. године донео пресуду којом је поред осталог, уредио модел одржавања личних односа између подносиоца и његове малолетне деце, рођене 2006. и 2008. године. Наведени део пресуде је постао правноснажан 13. јула исте 2016. године, а извршан 10. јула наредне године.
Иако су надлежни суд и други органи током извршног поступка предузимали низ различитих активности, контакт између подносиоца и његове малолетне деце није успостављен.
Уставни суд је у два наврата утврдио да је подносиоцу повређено право из члана 65. Устава Републике Србије (Уж-14395/2018 и Уж-8266/2020) и утврдио му је право на накнаду нематеријалне штете у укупном износу од 1.500 евра. Наведени износ је подносиоцу исплаћен од стране Министарства правде.
Поред подношења уставне жалбе, подносилац је ради заштите права на суђење у разумном року искористио и друга правна средства прописана законом – приговор ради убрзавања поступка (три приговора, сва три усвојена) и тужбу за новчано обештећење (три тужбе, од којих је поступак по једној правноснажно окончан и досуђен му је износ од 700 евра за законском затезном каматом и трошковима поступка, по другој је неправноснажно окончан и досуђен му је износ од 2.000 евра са законском затезном каматом, а по трећој је у току).
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је представку Суду поднео 25. маја 2022. године.
У представци се притуживао на повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), тврдећи да је био лишен контакта са својом децом и могућности да ефективно врши родитељско право услед пропуштања домаћих органа да спроведу судску одуку од 27. маја 2016. године.
ОДЛУКА СУДА
Влада је истакла да је подносилац, пре него што јој је његова представка достављена, пропустио да обавести Суд о поступцима које је покренуо ради заштите права на суђење у разумном року и предложила је да се његова представка одбаци.
Подносилац није оспорио наведено пропуштање, али је тврдио да оно није релевантно.
Након испитивања околности случаја, а имајући у виду да подносилац није Суду доставио информацију о покренутим поступцима на домаћем нивоу и њиховим исходима пре него што је Влада добила обавештење о поднетој представци, која представља саму суштину предмета, Суд је нашао је да је такво понашање подносиоца у супротности са сврхом права на појединачну представку.
Стога је Суд донео одлуку да представку подносиоца прогласи неприхватљивом због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са одредбама члана 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.