Stefanović i Banković protiv Srbije
Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 15. oktobra 2024. godine doneo, a 5. novembra iste godine objavio presudu u predmetu Stefanović i Banković protiv Srbije, br. 21784/16 i 21826/16.
Presudu je doneo tročlani Odbor.
|
Predmet se odnosi na neobaveštavanje podnosilaca o ustavnim žalbama koje su podnete Ustavnom sudu protiv pravnosnažnih presuda donetih u njihovu korist. Sud je utvrdio da podnosiocima nije pružena mogućnost da efektivno učestvuju u postupku pred Ustavnim sudom i stoga je utvrdio povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija). |
OKOLNOSTI SLUČAJA
Predmet Stefanović protiv Srbije
Podnosilac predstavke je 2007. godine ranjen vatrenim oružjem u poslovnici „Panonske banke“ AD Novi Sad dok su dva mladića pokušavala da opljačkaju poslovnicu. Po pravnosnažnosti krivičnih presuda protiv dvojice izvršilaca, podnosilac je pokrenuo parnični postupak protiv pravnog naslednika navedene banke („Banca Intesa“ AD Novi Sad), tvrdeći da je banka odgovorna za nematerijalnu štetu koju je pretrpeo.
Osnovni sud u Novom Sadu je delimično usvojio tužbeni zahtev podnosioca, ali je po žalbi tužene Apelacioni sud u Novom Sadu tu presudu ukinuo i vratio predmet na ponovno suđenje.
U ponovljenom postupku, Osnovni sud u Novom Sadu je presudom P. 8429/2011 od 29. marta 2012. godine opet odlučio u korist podnosioca, a postupivši u skladu sa nalozima drugostepenog suda. Ovu presudu je potvrdio Apelacioni sud u Novom Sadu, presudom Gž. 2343/2012 od 13. juna 2012. godine.
„Banca Intesa“ je protiv prvostepene i drugostepene presude podnela ustavnu žalbu kojom je tražila od Ustavnog suda da navedene presude poništi i utvrdi povredu prava na pravično suđenje.
Ustavni sud je 23. aprila 2015. godine doneo odluku Už. 5988/2012 kojom je usvojio ustavnu žalbu, poništio je navedenu presudu Apelacionog suda u Novom Sadu i odredio da isti sud ponovo odluči o predmetnoj žalbi.
Posle Odluke Ustavnog suda, Apelacioni sud u Novom Sadu je, bez otvaranja glavne rasprave, doneo presudu Gž. 1384/2015 kojom je usvojio žalbu tuženog i preinačio prvostepenu presudu tako što je odbio tužbeni zahtev i obavezao tužioca (ovde podnosioca) da naknadi troškove postupka.
Predmet Banković protiv Srbije
Preci podnositeljke stekli su 1959. godine pravo na korišćenje parcele nacionalizovanog nerazvijenog građevinskog zemljišta, ali navedeno pravo nisu zaveli u Katastru nepokretnosti, te je titular prava ostao nepromenjen, a na njegovo mesto kasnije stupio naslednik.
Podnositeljka je 2008. godine pokrenula parnični postupak protiv naslednika prvobitnog titulara prava na korišćenje zemljišta i protiv Republike Srbije, tražeći priznavanje sopstvenog prava na korišćenje zemljišta.
Naslednik prvobitnog titulara prava postao je vlasnik zemljišta 2009. godine u skladu sa Zakonom o planiranju i izgradnji.
Prvi osnovni sud u Beogradu je 20. juna 2012. godine doneo presudu P. 10945/2011 kojom je odbio tužbeni zahtev podnositeljke u celosti. Apelacioni sud u Beogradu je 29. novembra 2012. godine doneo presudu Gž. 7936/12 kojom je preinačioprvostepenu presudu, te je utvrdio da je podnositeljka stekla pravo korišćenja iza svojih pravnih prethodnika što su tužene dužne da priznaju i trpe, a da se podnositeljka može upisati kao nosilac prava korišćenja u javnim knjigama na predmetnoj parceli. Sledstveno, Republički geodetski zavod je dozvolio upis prava korišćenja, kao i konverziju prava korišćenja u pravo svojine u korist podnositeljke.
Nezadovoljan ishodom parničnog postupka, drugotuženi je Ustavnom sudu podneo ustavnu žalbu protiv presude Apelacionog suda u Beogradu.
Ustavni sud je odlukom Už-1453/2013 od 10. decembra 2015. godine utvrdio da je učinjena povreda prava na pravično suđenje na štetu drugotuženog, te je poništio predmetnu drugostepenu presudu i naložio Apelacionom sudu u Beogradu da donese novu odluku o žalbi izjavljenoj protiv prvostepene presude. Ustavni sud o ovom postupku nije obavestio podnositeljku predstavke.
Postupajući po nalogu Ustavnog suda iz Odluke od 10. decembra 2015. godine Apelacioni sud u Beogradu je doneo novu presudu Gž. 1599/16 od 2. februara 2017. godine kojom je odbio žalbu podnositeljke i potvrdio presudu Prvog osnovnog suda u Beogradu P. 10945/2011 od 20. juna 2012.
Podnositeljka je podnela ustavnu žalbu koju je Ustavni sud odbacio 30. novembra 2021. godine.
PRITUŽBE PODNOSILACA I POSTUPAK PRED SUDOM
Podnosioci su se u predstavkama prituživali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Konvencije, jer su usled neobaveštavanja od strane Ustavnog suda o podnetim ustavnim žalbama protiv presuda kojima su im priznata određena prava, ostali bez mogućnosti da učestvuju u postupku pred Ustavnim sudom i zaštite sopstvene pravne interese.
Republika Srbija je tvrdila da se postupak pred Ustavnim sudom posmatra kao jednostranački postupak, te da kao takav ne podleže obavezi obezbeđivanja principa jednakosti oružja. Takođe, ukazala je i na nepostojanje odredbe domaćeg zakonodavstva koja bi zahtevala da Ustavni sud o podnetoj ustavnoj žalbi obavesti lice na koje se odnosi pobijani pravni akt, kao i na nepostojanje takve prakse Ustavnog suda.
ODLUKA SUDA
Sud je zauzeo stav da odsustvo prakse ili odredbe domaćeg zakonodavstva koja bi ustanovila obavezu Ustavnog suda da obavesti o podnetoj ustavnoj žalbi u ovakvim slučajevima, ne čini navedenu praksu usklađenom sa standardima Konvencije.
Sledstveno, Sud je utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije.
PRAVIČNO ZADOVOLJENJE (član 41. Konvencije)
Sud je obavezao Republiku Srbiju da podnosiocima isplati iznos od po 1.000,00 evra na ime naknade nematerijalne štete.