Violetka IVANOVA i Marina VASILEV protiv Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 27. februara doneo, a 20. marta 2025. godine objavio odluku u predmetu Violetka Ivanova i Marina Vasilev protiv Srbije, br. 16240/23 i 19610/23.

Odluku je doneo tročlani Odbor.

Podnositeljke su se u predstavkama prituživale na povredu prava na suđenje u razumnom roku iz člana 6. stav 1. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog neizvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća.

Zbog sličnosti predmeta predstavki, Sud je predstavke združio.

Vlada je iznela tvrdnje da su podnositeljke stekle akcije preduzeća dužnika 2021. godine, u skladu sa unapred pripremljenim planom reorganizacije koji je usvojilo preduzeće, a koji je prihvatila većina njegovih poverilaca i odobrio nadležni domaći sud. Vlada je dodala i da nominalna vrednost akcija koje su stekle podnositeljke odgovara iznosu njihovih potraživanja prema preduzeću, te da su domaće odluke u korist podnositeljki time sprovedene.

Podnositeljke predstavki nisu osporile tu činjenicu.

Nakon ispitivanja okolnosti slučaja, Sud je konstatovao da je dana 3. marta 2021. godine nadležni sud odobrio unapred pripremljeni plan reorganizacije koji predviđa konverziju svih novčanih potraživanja prema preduzeću dužniku u akcije i da su 21. oktobra iste godine podnositeljkama izdate akcije preduzeća dužnika u skladu sa navedenim planom.

Imajući u vidu da podnosioci nisu Sudu dostavili informaciju da su pravnosnažne domaće odluke izvršene pre nego što je Vlada dobila obaveštenje o podnošenju predstavki, koja predstavlja samu suštinu predstavki, Sud je našao je da je takvo ponašanje podnosilaca u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku. Sud je ocenio da je trebalo da ga podnositeljke obaveste o navedenoj činjenici, te da je, u skladu sa domaćim pravom, plan bio u potpunosti objavljen i podnositeljkama i svim drugim poveriocima, te da je pristup planu bio svima omogućen.

Sud je, takođe, ukazao da advokati moraju da shvate da, uzimajući u obzir dužnost Suda da ispituje navode o kršenju ljudskih prava, oni takođe moraju pokazati visoku profesionalnu opreznost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neosnovanih pritužbi. Stoga se advokati, pre pokretanja postupaka i nakon toga, moraju temeljno raspitati o svim detaljima slučaja, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda, može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak i ako se događa sistematski, može dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki.

Posledično, Sud je doneo odluku da predstavke proglasi neprihvatljivim zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.