U Strazburu je u periodu od 25. do 28. novembra 2008. godine održan 67. sastanak Upravnog komiteta za ljudska prava (CDDH). Sastankom je predsedavala ko-zastupnica Turske pred Evropskim sudom za ljudska prava Deniz Akčaj, a učestvovali su predstavnici 45 zemlje članice Saveta Evrope, među kojima je bio i Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, kao predstavnik Republike Srbije. U svojstvu posmatrača sastanku su prisustvovali predstavnici Belorusije i Vatikana, predstavnici Parlamentarne skupštine Saveta Evrope, Evropskog suda za ljudska prava, Kancelarije Komesara za ljudska prava, nevladinih organizacija poput Amnesty Internationa i EUROMIL-a, a izveštaje su podneli i predsedavajući pojedinih komiteta i radnih grupa  (DH-PR, DH-DEV, DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-AC), a CDDH je razmotrio njihov dosadašnji rad na osnovu ovih izveštaja.  Bilo je reči i o rezultatima u vezi sa primenom zaključaka sa Kolokvijuma u Švedskoj, pripremi Konferencije ministra pravde u junu 2009. godine u Tromzeu (Norveška) i Evropske ministarske konferencije o ljudskim pravima 2010. godine itd.

Veći deo sastanka bio je posvećen pitanju reforme Evropskog suda za ljudska prava, nakon što je postalo očigledno da Protokol 14 uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima, kojim su predviđene značajne reforme, neće stupiti na snagu zbog odbijanja Rusije da ga ratifikuje. S obzirom na stalni porast broja predmeta koji se razmatraju pred Evropskim sudom za ljudska prava pošlo se od predloga da pojedine odredbe iz Protokola 14 (odredbe od sudiji pojedincu i razmatranju nekih predmeta pred tročlanim odborom) stupe na snagu. Tokom sastanka diskutovani su putevi kojim bi se to moglo ostavariti, a bilo je reči i o formulaciji pitanja koje bi bilo upućeno Komitetu pravnih savetnika za međunarodno javno pravo (CAHDI) u vezi sa proverom usklađenosti ovakvog načina reformisanja Suda sa međunarodnim javnim pravom.

Nacrt Evropske konvencije o pristupu službenim dokumentima, nakon što je Parlamentarna skupština SE dala pozitivno mišljenje na predloženi tekst, bi trebalo da bude upućen Komitetu ministara SE na usvajanje, tako da bi buduća Konvencija mogla biti otvorena za potpis u maju 2009. godine. Nacrt ove Konvencije odražava trenutno stanje u međunarodnim odnosima prema kome je pristup službenim dokumentima od javnog značaja u daleko većoj meri postignut na nacionalnom nego što je to moguće ostvariti na međunarodnom nivou, kroz izradu jednog međunarodnog instrumenta. Pokazalo se da su glavni protivnici veće slobode pristupa službenim dokumentima najstarije članice Saveta Evrope poput Francuske, Nemačke, Velike Britanije, Italije i Holandije. Štaviše, nemačka zastupnica pred Evropskim sudom za ljudska prava i i aktuelna potpredsednica CDDH Almut Vitling Fogl bila je izričito protiv proširivanja kruga državnih organa za koje bi važila obaveza obezbeđivanja pristupa ovim dokumentima, ustanovljavanju roka u kome bi nadležni državni organi trebalo da odgovore na zahtev u vezi sa pristupom dokumentima, obavezujućeg karaktera odluka drugostepenog organa povodom zahteva za pristup informacijama i navođenja liste dokumenata koji bi morali da se objavljuju bez obzira da li postoji izričit zahtev u tom pravcu, na čemu su insistirali Slovenija i predstavnici nevladinih organizacija, iako je nemački komesar za informacije od javnog značaja u pisanom obliku podržao ovu slovenačku inicijativu. Naprotiv, većina zemalja, kao i Sekretarijat CDDH, bila je mišljenja da bi trebalo podržati postojeći tekst, jer on obezbeđuje konsenzus i širu ratifikaciju buduće konvencije, pošto predstavlja bolji odraz realnog stanja. Sa druge strane, usvajanje postojećeg teksta nesumnjivo predstavlja napredak, jer obezbeđuje nadzor nad merama nacionalnih organa na međunarodnom nivou. Sem toga, državama, čije nacionalno zakonodavstvo prevazilazi okvire buduće konvencije, ostaje mogućnost davanja jednostranih deklaracija u vezi sa tim. Isto tako, iako nacrt buduće konvencije ne sadrži odredbe u vezi sa stavljanjem rezervi, na čemu je takođe insistirala Slovenija, moguće je stavljanje rezervi na osnovu opštih pravila iz člana 19 Bečke konvencije o ugovornom pravu. Podsećamo da je tokom diskusije u vezi sa pojedinim odredbama buduće konvencije najviše osporavano postojeće rešenje iz člana 19 buduće konvencije u vezi sa izmenama konvencije prema kome Komitet ministara mora da odobri svaku izmenu teksta Konvencije, što omogućava i da države nečlanice buduće konvencije iznesu svoje mišljenje u vezi sa Konvencijom.

Tokom ovog sastanka bilo je reči i o drugim pitanjima, a posebno ukazujemo na sledeće:

- radna grupa GT-DH-AS privela je kraju rad na Vodiču za zaštitu ljudskih prava u kontekstu ubrzane procedure azila, a ovaj vodič je zajedno sa interpretativnim izveštajem bio predmet široke diskusije tokom ovog sastanka. Odlučeno je da se ovoj grupi mandat produži do marta 2009. godine, tako da bi na martovskom zasedanju CDDH eventualno bio usvojen Vodič.

- odlučeno je da se formiraju tri radne grupe koje bi delovele u okviru Komiteta za razvoj ljudskih prava (DH-DEV) i Komiteta za unapređenja procedure pred Sudom (DH-PR). Grupa u vezi sa pitanjima nekažnjivosti (DH-S-I) imaće zadatak da istraži slučajeve iz prakse Suda koji se odnose na nekažnjivost (između ostalog i slučajeve u vezi sa neizvršavanjem presuda Evropskog suda za ljudska prava) i formuliše pozitivne obaveze za države u vezi sa tim. U sastavu ove grupe nalaze se predstavnici 12 država među kojima se nalazi i Srbija. Druga radna grupa (DH-S-LGBT) bi se bavila pitanjima diskriminacije koja se bazira na seksualnoj orijentaciji (homoseksualne osobe) i ljudskom pravima tih osoba. Obe ove grupe bi delovele u okviru DH-DEV, dok bi treća radna grupa, koja bi se bavila pitanjima u vezi sa izradom Statuta Suda (DH-S- S) i u kojoj se nalaze predstavnici 14 država delovala u okviru DH-PR. Mandat sve tri radne grupe trajao bi do kraja 2010. godine.

- predstavljen je nacrt preporuka o ljudskim pravima  pripadnika oružanih snaga koji je izradila radna grupa u vezi sa ljudskim pravima  pripadnika oružanih snaga (DH-DEV-FA). Ovaj nacrt takođe predstavalja neku vrstu kompromisa koji je postignut među državama imajući u vidu različita nacionalna rešenja. Tokom diskusije o nacrtu izneta su mišljenja da bi posebnu pažnju trebalo posvetiti ljudskim pravima koja su posebno vezana za pripadnike oružanih snaga, a nije postignuta saglasnost ni u vezi sa pitanjem da li bi preporuke trebalo da važe i za vreme rata i u mirnodopskom periodu ili samo u vreme mira. CDDH je istakao da bi pripremljeni tekst trebalo u nekim elementima skratiti, a u vezi sa pojedinim pitanjima razraditi (na primer primena člana 15 Konvencije), tako da je podržao nastavak rada ove grupe.  U novembru 2009. godine CDDH  će razmotriti pripremljeni tekst u cilju njegovog prosleđivanja Komitetu ministara na usvajanje do kraja godine.

Tokom ovog sastanka izabrani su i novi članovi Biroa CDDH i obnovljeni su mandati predsednici i potpretsednici CDDH.