У Стразбуру је у периоду од 25. до 28. новембра 2008. године одржан 67. састанак Управног комитета за људска права (CDDH). Састанком је председавала ко-заступница Турске пред Европским судом за људска права Дениз Акчај, а учествовали су представници 45 земље чланице Савета Европе, међу којима је био и Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, као представник Републике Србије. У својству посматрача састанку су присуствовали представници Белорусије и Ватикана, представници Парламентарне скупштине Савета Европе, Европског суда за људска права, Канцеларије Комесара за људска права, невладиних организација попут Amnesty Internationa и ЕUROMIL-а, а извештаје су поднели и председавајући појединих комитета и радних група  (DH-PR, DH-DEV, DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-АC), а CDDH је размотрио њихов досадашњи рад на основу ових извештаја.  Било је речи и о резултатима у вези са применом закључака са Колоквијума у Шведској, припреми Конференције министра правде у јуну 2009. године у Тромзеу (Норвешка) и Европске министарске конференције о људским правима 2010. године итд.

Већи део састанка био је посвећен питању реформе Европског суда за људска права, након што је постало очигледно да Протокол 14 уз Европску конвенцију о људским правима, којим су предвиђене значајне реформе, неће ступити на снагу због одбијања Русије да га ратификује. С обзиром на стални пораст броја предмета који се разматрају пред Европским судом за људска права пошло се од предлога да поједине одредбе из Протокола 14 (одредбе од судији појединцу и разматрању неких предмета пред трочланим одбором) ступе на снагу. Током састанка дискутовани су путеви којим би се то могло оставарити, а било је речи и о формулацији питања које би било упућено Комитету правних саветника за међународно јавно право (CAHDI) у вези са провером усклађености оваквог начина реформисања Суда са међународним јавним правом.

Нацрт Европске конвенције о приступу службеним документима, након што је Парламентарна скупштина СЕ дала позитивно мишљење на предложени текст, би требало да буде упућен Комитету министара СЕ на усвајање, тако да би будућа Конвенција могла бити отворена за потпис у мају 2009. године. Нацрт ове Конвенције одражава тренутно стање у међународним односима према коме је приступ службеним документима од јавног значаја у далеко већој мери постигнут на националном него што је то могуће остварити на међународном нивоу, кроз израду једног међународног инструмента. Показало се да су главни противници веће слободе приступа службеним документима најстарије чланице Савета Европе попут Француске, Немачке, Велике Британије, Италије и Холандије. Штавише, немачка заступница пред Европским судом за људска права и и актуелна потпредседница CDDH Алмут Витлинг Фогл била је изричито против проширивања круга државних органа за које би важила обавеза обезбеђивања приступа овим документима, установљавању рока у коме би надлежни државни органи требало да одговоре на захтев у вези са приступом документима, обавезујућег карактера одлука другостепеног органа поводом захтева за приступ информацијама и навођења листе докумената који би морали да се објављују без обзира да ли постоји изричит захтев у том правцу, на чему су инсистирали Словенија и представници невладиних организација, иако је немачки комесар за информације од јавног значаја у писаном облику подржао ову словеначку иницијативу. Напротив, већина земаља, као и Секретаријат CDDH, била је мишљења да би требало подржати постојећи текст, јер он обезбеђује консензус и ширу ратификацију будуће конвенције, пошто представља бољи одраз реалног стања. Са друге стране, усвајање постојећег текста несумњиво представља напредак, јер обезбеђује надзор над мерама националних органа на међународном нивоу. Сем тога, државама, чије национално законодавство превазилази оквире будуће конвенције, остаје могућност давања једностраних декларација у вези са тим. Исто тако, иако нацрт будуће конвенције не садржи одредбе у вези са стављањем резерви, на чему је такође инсистирала Словенија, могуће је стављање резерви на основу општих правила из члана 19 Бечке конвенције о уговорном праву. Подсећамо да је током дискусије у вези са појединим одредбама будуће конвенције највише оспоравано постојеће решење из члана 19 будуће конвенције у вези са изменама конвенције према коме Комитет министара мора да одобри сваку измену текста Конвенције, што омогућава и да државе нечланице будуће конвенције изнесу своје мишљење у вези са Конвенцијом.

Током овог састанка било је речи и о другим питањима, а посебно указујемо на следеће:

- радна група GT-DH-AS привела је крају рад на Водичу за заштиту људских права у контексту убрзане процедуре азила, а овај водич је заједно са интерпретативним извештајем био предмет широке дискусије током овог састанка. Одлучено је да се овој групи мандат продужи до марта 2009. године, тако да би на мартовском заседању CDDH евентуално био усвојен Водич.

- одлучено је да се формирају три радне групе које би деловеле у оквиру Комитета за развој људских права (DH-DEV) и Комитета за унапређења процедуре пред Судом (DH-PR). Група у вези са питањима некажњивости (DH-S-I) имаће задатак да истражи случајеве из праксе Суда који се односе на некажњивост (између осталог и случајеве у вези са неизвршавањем пресуда Европског суда за људска права) и формулише позитивне обавезе за државе у вези са тим. У саставу ове групе налазе се представници 12 држава међу којима се налази и Србија. Друга радна група (DH-S-LGBT) би се бавила питањима дискриминације која се базира на сексуалној оријентацији (хомосексуалне особе) и људском правима тих особа. Обе ове групе би деловеле у оквиру DH-DEV, док би трећа радна група, која би се бавила питањима у вези са израдом Статута Суда (DH-S- S) и у којој се налазе представници 14 држава деловала у оквиру DH-PR. Мандат све три радне групе трајао би до краја 2010. године.

- представљен је нацрт препорука о људским правима  припадника оружаних снага који је израдила радна група у вези са људским правима  припадника оружаних снага (DH-DEV-FA). Овај нацрт такође представаља неку врсту компромиса који је постигнут међу државама имајући у виду различита национална решења. Током дискусије о нацрту изнета су мишљења да би посебну пажњу требало посветити људским правима која су посебно везана за припаднике оружаних снага, а није постигнута сагласност ни у вези са питањем да ли би препоруке требало да важе и за време рата и у мирнодопском периоду или само у време мира. CDDH је истакао да би припремљени текст требало у неким елементима скратити, а у вези са појединим питањима разрадити (на пример примена члана 15 Конвенције), тако да је подржао наставак рада ове групе.  У новембру 2009. године CDDH  ће размотрити припремљени текст у циљу његовог прослеђивања Комитету министара на усвајање до краја године.

Током овог састанка изабрани су и нови чланови Бироа CDDH и обновљени су мандати председници и потпретседници CDDH.