Okrugli sto na temu „Reforma Evropskog suda za ljudska prava i uticaj prakse Suda na domaće reformske procese i praksu“ održan je 7. oktobra 2011. godine, na inicijativu Ministarstva pravde Republike Srbije u saradnji sa Generalnom direkcijom Saveta Evrope za ljudska prava i pravne poslove.

Učesnike skupa su pozdravili Gordana Pualić, državni sekretar u Ministarstvu pravde, sudija Marija Draškić, zamenica Predsednika Ustavnog suda Republike Srbije, Mirjana Ivić, sudija Vrhovnog kasacionog suda i član Visokog saveta sudstva, Snežana Andrejević, sudija Vrhovnog kasacionog suda, Genadij Kozjak (Genaddiy Kosyak), predstavnik Generalne direkcije Saveta Evrope za ljudska prava i pravne poslove i Slavoljub Carić, zastupnik RS pred Evropskim sudom za ljudska prava.

O uticaju prakse Evropskog suda za ljudska prava na nacionalne reformske procese i praksu govorio je g. Dragoljub Popović, sudija Evropskog suda za ljudska prava.

Roland Beker (Roeland Böcker), državni agent Holandije pred Evropskim sudom za ljudska prava i ugovornim telima Ujedinjenih nacija i pravni savetnik u Ministarstvu spoljnih poslova Holandije, dao je Opšti pregled reforme Evropskog suda za ljudska prava i primene Interlaken deklaracije.

Monika Mijić, državni agent Bosne i Hercegovine, i Slavoljub Carić, zastupnik Republike Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava, govorili su o primeni Konvencije na nacionalnom nivou i izvršavanju presuda Evropskog suda za ljudska prava.

O primeni stavova Evropskog suda u praksi Ustavnog suda RS govorila je sudija Ustavnog suda prof. Marija Draškić.

Predstavnik Saveta Evrope, Genadij Kozjak, je u uvodnom delu govorio o Dekaraciji iz Interlakena i značajnoj ulozi državnih agenata u reformi rada Suda, ali i o zabrinutosti Suda zbog velikog broja predstavki. On je dodao da su domaći sudovi neodlučni u primeni Konvencije, i da ih treba ohrabrivati da dele iskustva sa drugim državama potpisnicama Konvencije. Dodao je još i da utvrđene povrede treba da budu jasan znak za neophodnost reformi, a srpske vlasti treba u njih da uključe sve državne institucije. Konvencija treba da se redovno primenjuje, i posebno je istakao da poštovanje Konvencije od strane sudova ne može ugroziti njihovu nezavisnost.

Sudija Evropskog suda, prof. Dragoljub Popović je govoreći o primeni Konvencije od strane domaćih sudova, uočio problem neodgovarajućeg citiranja prakse Evropskog suda od strane sudija i stranaka u domaćim postupcima. Uglavnom je pozivanje na Konvenciju sumarno i bez odgovarajućeg obrazloženja. On je takođe predložio i organizaciona rešenja kao što je veće uključivanje sudskih saradnika, koji poznaju konvencijsko pravo, u rad domaćih sudova. Sudija Popović se osvrnuo na problem neujednačene prakse domaćih sudova, ali i druge postupke, kao što je postupanje administracije.

Monika Mijić, državni agent Bosne i Hercegovine, predstavila je iskustva ove države u primeni Konvencije. Ona je istakla pozitivna iskustva u radu Ustavnog suda BiH, zaključivanju poravnanja i načinu rešavanja strukturnih problema u izvršenju presuda Suda, ali i ukazala na problem nedovoljne upućenosti državnih službenika u standarde Konvencije, i odsustva političkog konsenzusa u toj državi u vezi sa izvršenjem presuda Suda.

Slavoljub Carić, zastupnik RS, govorio je o izazovima u izvršenju presuda Suda u Republici Srbiji. On je kao poseban izazov istakao presude koje se odnose na problem neizvršavanja domaćih presuda donetih protiv društvenih preduzeća. Govorio je o problemu obezbeđivanja sredstava u budžetu za takve vrste presuda. On je takođe predstavio slučajeve u kojima je odlučeno protiv Srbije u proteklom periodu i ukazao da je najveći broj predstavki protiv Srbije zasnovan na članu 6. Konvencije.

U drugom delu konferencije, Roland Beker je predstavio iskustva Holandije u primeni Konvencije. On je posebno istakao značaj obrazovanja pravnika o konvencijskom pravu, i govorio o novim povredama Konvencije koje se odnose na prava azilanata u Holandiji. i mogućim zahtevima za određenje privremenih mera u vezi s tim. Takođe je predstavio i stavove holandske vlade u vezi sa predlozima Deklaracije iz Interlakena.

Sudija Marija Draškić je predstavila mnoge odluke Ustavnog suda u kojima su uvaženi stavovi izneti u praksi Evropskog suda i analizirala način na koji je Ustavni sud primenjivao stavove ovog Suda. Ona je navela da se planiraju izmene Zakona o Ustavnom sudu koje bi predviđale mogućnost za dosuđivanje imovinske i neimovinske štete od strane Ustavnog suda, na osnovu takvog zahteva stranaka.

Više od 40 predstavnika srpskog pravosuđa, uglavnom sudija, je učestvovalo u radu ovog Okruglog stola, kao i nekoliko predstavnika nevladinog sektora, Ministarstva spoljnih poslova, predstavnik Zaštitnika građana i Ministarstva pravde. Tokom diskusije je istaknuto da je potrebno dalje razvijati ustavnu žalbu kao delotvorno pravno sredstvo. Diskutovalo se i o pitanju dostupnosti presuda Evropskog suda, ali i o neodlučnosti sudija u primeni konvencijskog prava. Primećeno je da još uvek kod domaćih sudija postoji nedovoljna svest o obaveznosti pozivanja na presude Evropskog suda za ljudska prava. Takođe, konstatovano je da se mora obratiti pažnja na ujednačenu pravnu zaštitu s obzirom da je to problem koji je Sud utvrdio. Primećeno je i da advokati nisu dovoljno uključeni u diskusije o primeni Konvencije.