Округли сто на тему „Реформа Европског суда за људска права и утицај праксе Суда на домаће реформске процесе и праксу“ одржан је 7. октобра 2011. године, на иницијативу Министарства правде Републике Србије у сарадњи са Генералном дирекцијом Савета Европе за људска права и правне послове.

Учеснике скупа су поздравили Гордана Пуалић, државни секретар у Министарству правде, судија Марија Драшкић, заменица Председника Уставног суда Републике Србије, Мирјана Ивић, судија Врховног касационог суда и члан Високог савета судства, Снежана Андрејевић, судија Врховног касационог суда, Генадиј Козјак (Genaddiy Kosyak), представник Генералне дирекције Савета Европе за људска права и правне послове и Славољуб Царић, заступник РС пред Европским судом за људска права.

О утицају праксе Европског суда за људска права на националне реформске процесе и праксу говорио је г. Драгољуб Поповић, судија Европског суда за људска права.

Роланд Бекер (Roeland Böcker), државни агент Холандије пред Европским судом за људска права и уговорним телима Уједињених нација и правни саветник у Министарству спољних послова Холандије, дао је Општи преглед реформе Европског суда за људска права и примене Интерлакен декларације.

Моника Мијић, државни агент Босне и Херцеговине, и Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, говорили су о примени Конвенције на националном нивоу и извршавању пресуда Европског суда за људска права.

О примени ставова Европског суда у пракси Уставног суда РС говорила је судија Уставног суда проф. Марија Драшкић.

Представник Савета Европе, Генадиј Козјак, је у уводном делу говорио о Декарацији из Интерлакена и значајној улози државних агената у реформи рада Суда, али и о забринутости Суда због великог броја представки. Он је додао да су домаћи судови неодлучни у примени Конвенције, и да их треба охрабривати да деле искуства са другим државама потписницама Конвенције. Додао је још и да утврђене повреде треба да буду јасан знак за неопходност реформи, а српске власти треба у њих да укључе све државне институције. Конвенција треба да се редовно примењује, и посебно је истакао да поштовање Конвенције од стране судова не може угрозити њихову независност.

Судија Европског суда, проф. Драгољуб Поповић је говорећи о примени Конвенције од стране домаћих судова, уочио проблем неодговарајућег цитирања праксе Европског суда од стране судија и странака у домаћим поступцима. Углавном је позивање на Конвенцију сумарно и без одговарајућег образложења. Он је такође предложио и организациона решења као што је веће укључивање судских сарадника, који познају конвенцијско право, у рад домаћих судова. Судија Поповић се осврнуо на проблем неуједначене праксе домаћих судова, али и друге поступке, као што је поступање администрације.

Моника Мијић, државни агент Босне и Херцеговине, представила је искуства ове државе у примени Конвенције. Она је истакла позитивна искуства у раду Уставног суда БиХ, закључивању поравнања и начину решавања структурних проблема у извршењу пресуда Суда, али и указала на проблем недовољне упућености државних службеника у стандарде Конвенције, и одсуства политичког консензуса у тој држави у вези са извршењем пресуда Суда.

Славољуб Царић, заступник РС, говорио је о изазовима у извршењу пресуда Суда у Републици Србији. Он је као посебан изазов истакао пресуде које се односе на проблем неизвршавања домаћих пресуда донетих против друштвених предузећа. Говорио је о проблему обезбеђивања средстава у буџету за такве врсте пресуда. Он је такође представио случајеве у којима је одлучено против Србије у протеклом периоду и указао да је највећи број представки против Србије заснован на члану 6. Конвенције.

У другом делу конференције, Роланд Бекер је представио искуства Холандије у примени Конвенције. Он је посебно истакао значај образовања правника о конвенцијском праву, и говорио о новим повредама Конвенције које се односе на права азиланата у Холандији. и могућим захтевима за одређење привремених мера у вези с тим. Такође је представио и ставове холандске владе у вези са предлозима Декларације из Интерлакена.

Судија Марија Драшкић је представила многе одлуке Уставног суда у којима су уважени ставови изнети у пракси Европског суда и анализирала начин на који је Уставни суд примењивао ставове овог Суда. Она је навела да се планирају измене Закона о Уставном суду које би предвиђале могућност за досуђивање имовинске и неимовинске штете од стране Уставног суда, на основу таквог захтева странака.

Више од 40 представника српског правосуђа, углавном судија, је учествовало у раду овог Округлог стола, као и неколико представника невладиног сектора, Министарства спољних послова, представник Заштитника грађана и Министарства правде. Током дискусије је истакнуто да је потребно даље развијати уставну жалбу као делотворно правно средство. Дискутовало се и о питању доступности пресуда Европског суда, али и о неодлучности судија у примени конвенцијског права. Примећено је да још увек код домаћих судија постоји недовољна свест о обавезности позивања на пресуде Европског суда за људска права. Такође, констатовано је да се мора обратити пажња на уједначену правну заштиту с обзиром да је то проблем који је Суд утврдио. Примећено је и да адвокати нису довољно укључени у дискусије о примени Конвенције.