Broj predmeta protiv Republike Srbije koji su dostavljeni na odgovor Zastupniku u 2005. godini iznosio je 5 predmeta, dok je tokom 2006. godine dostavljeno 40 predmeta. Tokom 2007. godine dostavljeno je na odgovor još 24. predmeta.

U prvoj polovini 2008. godine dostavljeno je na odgovor (tzv. komunikacije) 18 predmeta, donete su 4 presude i doneto je 8 odluka.

Do kraja 2008. godine dostavljeno je još 22 nova predmeta i doneto je još pet presuda i sedam odluka. Prema tome tokom 2008. godine dostavljeno je na odgovor 40 novih predmeta, doneto je 9 presuda i 15 odluka.

S obzirom da je do sada doneto ukupno 24 presude u odnosu na Republiku Srbiju (1 presuda doneta je 2006. godine, 14 presuda 2007. godine, 4 presude u prvoj polovini 2008. godine i pet presuda u drugoj polovini 2008. godine, kao i 21 odluka, imajući u vidu i četiri predmeta u kojima je izvršean intervencija trenutno se u radu nalazi 68 predmeta. Pri tome, broj podnosilaca predstavki je znatno veći, jer samo u jednom predmetu ima 29 podnosilaca, što nije zanemarljivo, kako kod pripreme zapažanja za Sud, tako i u fazi kasnijeg izvršavanja presude

Međutim, s obzirom da je Komitet ministara Saveta Evrope zaključio razmatranje samo jednog slučaja u kome je doneta presuda do sada (Matijašević), faktički se postupa u pogledu izvršavanja naloga u ostalim donetim presudama, u kojima je utvrđena povreda Konvecnije, sve dok Komitet ministara ne konstatuje da su izvršene svi nalozi u pogledu konkretne presude (prevođenje, objavljivanje i diseminacija, plaćanje naknade, sprovođenje individualnih i generalnih mera).

U jednom predmetu (Jakovljević), koji se odnosio ne neisplatu penzije, Sud je u martu 2008. godine zahtevao dodatne informacije, kako bi mogao da opredeli pasivnu legitimaciju (Srbija ili Hrvatska), ali se taj predmet ne smatra zvanično komuniciranim zastupniku kao predstavniku Republike Srbije.

U dva slučaja (Lepojić i Kačapor i dr.) podneti su zahtevi za ustupanje predmeta Velikom veću, s tim što je petočlani panel Evropskog suda za ljudska prava odbio oba ova zahteva tokom 2008. godine, bez posebnog obrazloženja, što je uobičajena praksa.

Statistički podaci iz prethodne godine pokazuju da je samo 17 slučajeva tokom 2007. godine upućeno na razmatranje Velikom veću, od strane navedenog petornog veća, od čega u 8 slučajeva je sam Sud shodno članu 30 Konvencije ustupio nadležnost Velikom veću, dok je u 9 slučajeva petočlano veće odlučilo da usvoji zahtev za ustupanje predmeta Velikom veću  po članu 43 Konvencije (u 5 slučajeva podnosioci su zahtevali ustupanje predmeta Velikom veću, a u 4 slučaja radilo se o zahtevu tuženih država). Inače, zahtevi za upućivanje predmeta Velikom veću podneti su 246 slučaja (od 1503 presude koliko ih je doneto tokom 2007. godine), od čega su tužene države to zahtevale u 75 slučajeva (Sud je usvojio samo 4 takva zahteva).