Број предмета против Републике Србије који су достављени на одговор Заступнику у 2005. години износио је 5 предмета, док је током 2006. године достављено 40 предмета. Током 2007. године достављено је на одговор још 24. предмета.

У првој половини 2008. године достављено је на одговор (тзв. комуникације) 18 предмета, донете су 4 пресуде и донето је 8 одлука.

До краја 2008. године достављено је још 22 нова предмета и донето је још пет пресуда и седам одлука. Према томе током 2008. године достављено је на одговор 40 нових предмета, донето је 9 пресуда и 15 одлука.

С обзиром да је до сада донето укупно 24 пресуде у односу на Републику Србију (1 пресуда донета је 2006. године, 14 пресуда 2007. године, 4 пресуде у првој половини 2008. године и пет пресуда у другој половини 2008. године, као и 21 одлука, имајући у виду и четири предмета у којима је извршеан интервенција тренутно се у раду налази 68 предмета. При томе, број подносилаца представки је знатно већи, јер само у једном предмету има 29 подносилаца, што није занемарљиво, како код припреме запажања за Суд, тако и у фази каснијег извршавања пресуде

Међутим, с обзиром да је Комитет министара Савета Европе закључио разматрање само једног случаја у коме је донета пресуда до сада (Матијашевић), фактички се поступа у погледу извршавања налога у осталим донетим пресудама, у којима је утврђена повреда Конвецније, све док Комитет министара не констатује да су извршене сви налози у погледу конкретне пресуде (превођење, објављивање и дисеминација, плаћање накнаде, спровођење индивидуалних и генералних мера).

У једном предмету (Јаковљевић), који се односио не неисплату пензије, Суд је у марту 2008. године захтевао додатне информације, како би могао да определи пасивну легитимацију (Србија или Хрватска), али се тај предмет не сматра званично комуницираним заступнику као представнику Републике Србије.

У два случаја (Лепојић и Качапор и др.) поднети су захтеви за уступање предмета Великом већу, с тим што је петочлани панел Европског суда за људска права одбио оба ова захтева током 2008. године, без посебног образложења, што је уобичајена пракса.

Статистички подаци из претходне године показују да је само 17 случајева током 2007. године упућено на разматрање Великом већу, од стране наведеног петорног већа, од чега у 8 случајева је сам Суд сходно члану 30 Конвенције уступио надлежност Великом већу, док је у 9 случајева петочлано веће одлучило да усвоји захтев за уступање предмета Великом већу  по члану 43 Конвенције (у 5 случајева подносиоци су захтевали уступање предмета Великом већу, а у 4 случаја радило се о захтеву тужених држава). Иначе, захтеви за упућивање предмета Великом већу поднети су 246 случаја (од 1503 пресуде колико их је донето током 2007. године), од чега су тужене државе то захтевале у 75 случајева (Суд је усвојио само 4 таква захтева).