Prikaz odluka u predmetima: Belić i 19 dr. protiv Srbije, broj 26271/20; Cojić i 3 dr. protiv Srbije, broj 30983/19; Cvetković i 14 dr. protiv Srbije, broj 37615/19; Krstić i 11 dr. protiv Srbije, broj 34170/19; Šainović i Bogićević protiv Srbije, broj 39

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Evropski sud) je 9. decembra 2021. doneo, a 13. januara 2022. godine objavio odluke u predmetima: Belić i 19 dr. protiv Srbije, broj 26271/20; Cojić i 3 dr. protiv Srbije, broj 30983/19; Cvetković i 14 dr. protiv Srbije, broj 37615/19; Krstić i 11 dr. protiv Srbije, broj 34170/19; Šainović i Bogićević protiv Srbije, broj 39257/19. Odluke je doneo tročlani Odbor Evropskog suda.

Navedenim odlukama obuhvaćene su 52 pojedinačne predstavke koje se odnose na 58 lica.

Podnosioci su se u predstavkama prituživali na povredu prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog neizvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenih/državnih preduzeća. Zbog sličnosti predmeta, Evropski sud je združio predstavke.

Vlada je iznela tvrdnje da su domaće pravnosnažne odluke, na čije su se neizvršenje podnosioci prituživali u svojim predstavkama, izvršene u njihovu korist.

Podnosioci predstavki nisu osporili tu činjenicu.

Nakon ispitivanja svih predmeta, Evropski sud je konstatovao da je država u celosti isplatila iznose dosuđene predmetnim odlukama na domaćem nivou, u skladu sa domaćim pravom.

Imajući u vidu da podnosioci predstavke nisu obavestili Sud o navedenoj informaciji, koja predstavlja samu suštinu predstavki, Sud je našao da je takvo ponašanje u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.

Sud je, takođe, konstatovao da advokati moraju da shvate da, uzimajući u obzir dužnost Suda da ispituje navode o kršenju ljudskih prava, oni takođe moraju pokazati visoku profesionalnu razboritost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neozbiljnih pritužbi. Stoga se advokati, pre pokretanja postupaka i nakon toga, moraju marljivo raspitati o svim detaljima slučaja, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak i ako se sistematski dogodi, može dovesti do situacije da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki.

Posledično, Evropski sud je doneo odluke da 52 predstavke proglasi neprihvatljivim, zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa članom 35. stavovi 3(a) i 4. Konvencije.