Приказ одлукa у предметима: Белић и 19 др. против Србије, број 26271/20; Цојић и 3 др. против Србије, број 30983/19; Цветковић и 14 др. против Србије, број 37615/19; Крстић и 11 др. против Србије, број 34170/19; Шаиновић и Богићевић против Србије, број 39

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Европски суд) је 9. децембра 2021. донео, а 13. јануара 2022. године објавио одлуке у предметима: Белић и 19 др. против Србије, број 26271/20; Цојић и 3 др. против Србије, број 30983/19; Цветковић и 14 др. против Србије, број 37615/19; Крстић и 11 др. против Србије, број 34170/19; Шаиновић и Богићевић против Србије, број 39257/19. Одлуке је донео трочлани Одбор Европског суда.

Наведеним одлукама обухваћене су 52 појединачне представке које се односе на 58 лица.

Подносиоци су се у представкама притуживали на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа. Због сличности предмета, Европски суд је здружио представке.

Влада је изнела тврдње да су домаће правноснажне одлуке, на чије су се неизвршење подносиоци притуживали у својим представкама, извршене у њихову корист.

Подносиоци представки нису оспорили ту чињеницу.

Након испитивања свих предмета, Европски суд је констатовао да је држава у целости исплатила износе досуђене предметним одлукама на домаћем нивоу, у складу са домаћим правом.

Имајући у виду да подносиоци представке нису обавестили Суд о наведеној информацији, која представља саму суштину представки, Суд је нашао да је такво понашање у супротности са сврхом права на појединачну представку.

Суд је, такође, констатовао да адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби. Стога се адвокати, пре покретања поступака и након тога, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се систематски догоди, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки.

Последично, Европски суд је донео одлуке да 52 представке прогласи неприхватљивим, због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са чланом 35. ставови 3(а) и 4. Конвенције.