Prikaz odluke Stojanka Smiljković protiv Srbije, broj predstavke 48176/18, od 18. februara 2021. godine

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 18. februara 2021. godine doneo, a 11. marta 2021. godine objavio, odluku u predmetu Stojanka Smiljković protiv Srbije, broj predstavke 48176/18. Odluku je doneo tročlani Odbor Evropskog suda.

Podnositeljka se u predstavci prituživala na povredu prava na suđenje u razumnom roku, kao elementa prava na pravično suđenje iz člana 6. stav 1. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda (u daljem tekstu: Konvencija), kao i na povredu prava na imovinu iz člana 1. Protokola broj 1 uz Konvenciju, zbog odloženog izvršenja domaćih odluka usvojenih protiv društvenog/državnog preduzeća.

Vlada je u svojoj odbrani iznela tvrdnje da podnositeljka predstavke nije obavestila Sud da su nacionalne vlasti priznale navodno kršenje i dodelile joj iznos od EUR 400 na ime naknade nematerijalne štete. Stoga je Vlada predložila da Sud odbaci predmetnu predstavku kao zloupotrebu prava na pojedinačnu predstavku.

Podnositeljka predstavke nije osporila tu činjenicu, ali ju je smatrala nebitnom.

Nakon ispitivanja slučaja, Sud je konstatovao da su domaći sudovi priznali navodno kršenje u 2018. godini i podnositeljki pružili obeštećenje u 2019. godini.

Imajući u vidu da su se zadržane informacije odnosile na samu suštinu predstavke, Sud nalazi da je takvo ponašanje bilo u suprotnosti sa svrhom prava na pojedinačnu predstavku.

Sud je takođe konstatovao da advokati moraju da pokažu visoku profesionalnu razboritost i smislenu saradnju u radu sa Sudom, štedeći ga od neozbiljnih pritužbi.

Advokati se stoga, i pre i nakon pokretanja postupaka pred Sudom, moraju marljivo raspitati o svim detaljima slučaja, pažljivo se pridržavajući svih relevantnih pravila postupka, pri čemu su takođe dužni da podstaknu svoje klijente da učine isto. U protivnom, namerna ili nemarna zloupotreba resursa Suda može ugroziti verodostojnost rada advokata u očima Suda, pa čak, ako se sistematski događa, može dovesti do toga da se pojedinim advokatima zabrani zastupanje podnosilaca predstavki.

Sledom svega navedenog, Evropski sud je doneo odluku da predstavku proglasi neprihvatljivom, zbog zloupotrebe prava na pojedinačnu predstavku, u skladu sa odredbama člana 35. st. 3(a) i 4. Konvencije.