Приказ одлуке Стојанка Смиљковић против Србије, број представке 48176/18, од 18. фебруара 2021. године

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 18. фебруара 2021. године донео, а 11. марта 2021. године објавио, одлуку у предмету Стојанка Смиљковић против Србије, број представке 48176/18. Одлуку је донео трочлани Одбор Европског суда.

Подноситељка се у представци притуживала на повреду права на суђење у разумном року, као елемента права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због одложеног извршења домаћих одлука усвојених против друштвеног/државног предузећа.

Влада је у својој одбрани изнела тврдње да подноситељка представке није обавестила Суд да су националне власти признале наводно кршење и доделиле јој износ од EUR 400 на име накнаде нематеријалне штете. Стога је Влада предложила да Суд одбаци предметну представку као злоупотребу права на појединачну представку.

Подноситељка представке није оспорила ту чињеницу, али ју је сматрала небитном.

Након испитивања случаја, Суд је констатовао да су домаћи судови признали наводно кршење у 2018. години и подноситељки пружили обештећење у 2019. години.

Имајући у виду да су се задржане информације односиле на саму суштину представке, Суд налази да је такво понашање било у супротности са сврхом права на појединачну представку.

Суд је такође констатовао да адвокати морају да покажу високу професионалну разборитост и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неозбиљних притужби.

Адвокати се стога, и пре и након покретања поступака пред Судом, морају марљиво распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак, ако се систематски догађа, може довести до тога да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки.

Следом свега наведеног, Европски суд је донео одлуку да представку прогласи неприхватљивом, због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са одредбама члана 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.