Prikaz odluke u predmetu Ljubinka MIK i Svetlana JOVANOVIĆ protiv Srbije, predstavke br. 9291/14 i 63798/14

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je 23. marta 2021. godine doneo, a 15. aprila 2021. godine objavio odluku u predmetu Ljubinka MIK i Svetlana JOVANOVIĆ protiv Srbije.

Odluku je jednoglasno donelo sedmočlano Veće.

Navedenom odlukom je Sud odlučio da sa svoje liste predmeta skine dve predstavke protiv Republike Srbije u vezi sa statusom novorođene dece, podnositeljki gospođa Ljubinke Mik i Svetlane Jovanović, za koju se sumnja da su nestala u državnim porodilištima 1980-tih godina.

Od 2013. godine, kada je usvojena presuda u predmetu Zorica Jovanović protiv Srbije, Sud je prvi put odlučio da skine sa svoje liste predmeta slične predstavke.

Činjenično stanje iz odluke

Podnositeljke predstavki, koje su se porodile 1980-ih u državnim bolnicama, obaveštene su da su im bebe umrle, ali im nije data prilika da vide njihova tela, niti im je rečeno gde su sahranjena. One su 2002. godine, čuvši kroz medije za mnoge slične slučajeve, počele da sumnjaju u to šta se zaista dogodilo sa njihovim bebama. Obraćale su se raznim državnim organima pokušavajući da saznaju više, a podnosile su i mnoge krivične prijave, tvrdeći da su njihova deca još uvek mogla da budu živa i da su im nezakonito oduzeta. Krivične prijave su odbacivane, jer je do tada zastarelo gonjenje za predmetna krivična dela.

Pritužbe podnositeljki Sudu

U predstavkama koje su podnete Sudu, podnositeljke su se prituživale da su njihova deca bila, ili mogla biti oteta i nezakonito usvojena od strane druge porodice. Isticicale su da imaju pravo da saznaju istinu o sudbini svoje dece i tvrdile su da u tom pogledu nisu imale na raspolaganju delotvoran domaći pravni lek.

Ocena Suda

Sud je 2013. doneo „vodeću presudu“ u vezi sa pitanjima koja su u osnovi istovetna ili veoma slična onima koja su podnositeljke pokrenule u ovom slučaju, utvrdivši, pored ostalog, kršenje prava na poštovanje privatnog i porodičnog života iz člana 8 Konvencije (presuda Zorica Jovanović protiv Srbije). Sud je, na osnovu člana 46. Konvencije, obavezao Republiku Srbiju da, u roku od godinu dana od dana pravnosnažnosti presude, preduzme sve odgovarajuće mere, po mogućstvu donošenjem lex specialis-a, kako bi osiguralo uspostavljanje mehanizma čiji je cilj pružanje individualnog obeštećenja svim roditeljima u situaciji koja je istovetna ili vrlo slična onoj u kojoj se nalazila podnositeljka Zorica Jovanović.

Sud je u Odluci, pre svega, konstatovao da je Narodna skupština u februaru 2020. godine donela Zakon o utvrđivanju činjenica o statusu novorođene dece za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji (tzv. Zakon o sprovođenju slučaja Zorice Jovanović) i da je ovaj Zakon usvojen nakon znatnog odlaganja. Međutim, Sud je prihvatio tvrdnju Vlade da su pitanja koja je trebalo urediti vrlo osetljiva i složena.

Sud je dalje konstatovao da Zakon o sprovođenju slučaja Zorice Jovanović propisuje:

 - sudske i vansudske postupke za rešavanje pitanja sa kojima su se suočile podnositeljke i druga lica, te da je cilj Zakona da se otkrije istina o deci za koju se sumnja da su nestala iz porodilišta u Republici Srbiji;

- sistem u kome domaći sudovi prilikom utvrđivanja činjenica imajuju ovlašćenje da istražuju i pribavljaju dokaze ne samo na zahtev podnosilaca predloga, već i proprio motu, te da dosuđuju naknadu štete gde je to prikladno – Sud je potom detaljno u Odluci izneo sadržinu Zakona naglasivši: da postupak pred sudom mogu, pored roditelja, pokrenuti i druge zainteresovane strane, poput ombudsmana ili bilo koje osobe koja sumnja u svoje poreklo; da su svi podnosioci predloga oslobođeni plaćanja sudskih taksi i da imaju pravo na pravnu pomoć; da je rok za podnošenje predloga od šest meseci, naknadno produžen zbog KOVID-19 pandemije, razuman;

 - sistem u kome posebno utanovljena Komisija ima široka ovlašćenja u sprovođenju istrage, prikupljanju dokaza i izveštavanju, a čije članove većinski čine predstavnici registrovanih udruženja roditelja koji se bave pitanjem nestalih beba, što pruža garancije o nezavisnosti ovog tela, uprkos ulozi Vlade u postupku imenovanja i zvaničnom statusu preostalih članova Komisije.

Konačno, Sud je konstatovao da je tokom 2020. godine sprovedena opsežna obuka sudija za postupanje u predmetima „nestalih beba“ i da su do jula 2020. godine imenovani svi članovi Komisije, kao i da je Vlada u svojim akcionim planovima od novembra 2020. i januara 2021. godine obavestila Komitet ministara Saveta Evrope o svim preduzetim merama u postupku izvršenja presude Zorica Jovanović uz dostavljanje statističkih podataka o broju podnetih predloga po predmetnom Zakonu.

Sud je, polazeći od svega prethodno iznetog, a imajući u vidu da su sâme podnositeljke gospođe Mik i Jovanović pred nadležnim domaćim sudovima pokrenule postupke u skladu sa predmetnim Zakonom, zaključio da više nije opravdano da nastavi sa ispitivanjem njihovih predstavki.

Iako uspostavljanje i funkcionisanje baze podataka DNK tek treba da se u potpunosti sprovede, Sud je zaključio da ne postoje posebni razlozi u pogledu poštovanja ljudskih prava koji bi zahtevali da se nastavi sa ispitivanjem ovog predmeta.