Марјановић и 6 др. против Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 1. фебруара донео, а 22. фебруара 2024. године објавио одлуку у предмету Марјановић и 6 др. против Србије.

Одлуку је донео трочлани Одбор Суда.

Подносиоци су се у представкама притуживали на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа.

Због сличности предмета представки, Суд је здружио представке.

Влада је изнела тврдње да су домаће правноснажне одлуке, на чије су се неизвршење подносиоци притуживали у својим представкама, извршене у њихову корист пре него што јој је Суд предмете доставио.

Подносиоци представки нису оспорили ту чињеницу.

Након испитивања околности случаја, Суд је констатовао да је држава у целости исплатила износе досуђене на домаћем нивоу.

Имајући у виду да подносиоци нису Суду доставили информацију да су правноснажне домаће одлуке извршене пре него што је Влада добила обавештење о подношењу представки, која представља саму суштину представки, Суд је нашао је да је такво понашање подносилаца у супротности са сврхом права на појединачну представку.

Суд је, такође, указао да адвокати морају да схвате да, узимајући у обзир дужност Суда да испитује наводе о кршењу људских права, они такође морају показати високу професионалну опрезност и смислену сарадњу у раду са Судом, штедећи га од неоснованих притужби. Стога се адвокати, пре покретања поступака и након тога, морају темељно распитати о свим детаљима случаја, пажљиво се придржавајући свих релевантних правила поступка, при чему су такође дужни да подстакну своје клијенте да учине исто. У противном, намерна или немарна злоупотреба ресурса Суда, може угрозити веродостојност рада адвоката у очима Суда, па чак и ако се догађа систематски, може довести до ситуације да се појединим адвокатима забрани заступање подносилаца представки.

Последично, Суд је донео одлуку да представке прогласи неприхватљивим због злоупотребе права на појединачну представку, у складу са одредбама члана 35. ст. 3(а) и 4. Конвенције.