Обавештење о одлукама Европског суда за људска права донетим у октобру 2023. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 31. октобра 2023. године објавио девет одлука против Републике Србије. 

Свих девет одлука је донео трочлани Одбор.

Суд је у седам предмета прихватио пријатељска поравнања, а у два предмета је представке избрисао са листе случајева, јер је утврдио да подносиоци не намеравају да даље учествују у поступку.

Предмети у којима су закључена пријатељска поравнања представљају добро установљену праксу Суда (тзв. WECL - well-established case-law), те су поравнања закључивана у циљу смањења укупних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава.

Четири од седам предмета у којима су закључена пријатељска поравнања, односе се на неизвршење домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа. Реч је о предметима Бучић и др. (број 56611/22), Дмитров и др. (број 21580/22), Петров и др. (број 13701/22) и Вученовић (број 22590/22). Сви наведени предмети следе праксу Суда из пресуде Лилић и др. против Србије (бр. 16857/19 и 43001/19, од 14. јануара 2021. године) према којој је трајање стечајног поступка над друштвеним или државним предузећима преко једне године прекомерно.

Два од седам предмета у којима су закључена пријатељска поравнања (Ненадовић, број 44087/20 и Гогић и др, број 20246/20) односе се на суђење у разумном року у извршним и парничним поступцима који су трајали од 5 и по до 9 година у два степена.

Предмет Акаријаш и др. против Србије (број 6108/17), у коме је такође закључено пријатељско поравнање, тиче се неодговарајућег образложења решења о продужењу притвора, као и законске немогућности да се приликом одлучивања о продужењу притвора окривљени саслушају (предузимање општих мера поводом овог питања Комитет министара Савета Европе прати у оквиру надзора над извршењем пресуде у предмету Ковач против Србије,  број 6673/12). Притвор је трајао укупно 3 године и 9 месеци, рачунајући: (1) од 18. јула 2013. када су подносиоци лишени слободе до доношења прве осуђујуће пресуде 18. октобра 2016. године (3 године и 3 месеца); и (2) од 20. септембра 2017. када им је поново одређен притвор до 15. марта 2018 године када је донета друга првостепена пресуда (скоро 6 месеци). Поравнање је закључено сагласно пракси Суда утврђеној у предметима Стеван Петровић против Србије (бр. 6097/16 и 28999/19, од 20. априла 2021. године), Лакатош и др. против Србије, (број 3363/08, од 7. јанаура 2014. године), Вренчев против Србије, (број 2361/05, од 23. септембра 2008. године) и Станимировић против Србије (број 26088/06, од 18. октобра 2011. године).

У предметима Стјепановић (број 48511/15) и Костић (број 80294/17), Суд је одлучио да предметне представке скине са своје листе предмета, јер подносиоци нису у остављеном року, ни у накнадно остављеном року, одговорили на писана Запажања Републике Србије. Суд је стога закључио да подносиоци немају намеру да даље учествују у поступцима, те да више није оправдано разматрати њихове представке. Предмет Стјепановић се односио на тврдњe подноситељке да су власти одбијале да јој дозволе промену имена и презимена, док се предмет Костић односио на тврдњу подносиоца да су власти одбијале да признају његово право да настави да плаћа закуп гробног места где су његови стриц и стрина сахрањени, услед чега ће њихови остаци бити ексхумирани и смештени у колективну гробницу. Предмет Костић је Републици Србији комунициран као случај од значаја (impact case).