Обавештење о пресудама и одлукама Европског суда за људска права објављеним у марту 2025. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 31. марта 2025. године објавио 3 пресуде и 7 одлука против Републике Србије.

Једну пресуду је донело седмочлано Веће, а преостале две пресуде и све одлуке донео је трочлани Одбор.

У пресуди Али коју је донело Веће, Суд је утврдио повреду процесног аспекта члана 3. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) услед пропуштања спровођења строге провере навода подносиоца у вези са ризиком од злостављања у Краљевини Бахреин. Такође, Суд је утврдио повреду права из члана 34. Конвенције услед непоступања по привременој мери Суда. Предмет се односи на изручење подносиоца Краљевини Бахреин упркос његовим тврдњама да ће тамо бити изложен ризику од мучења, нечовечног или понижавајућег поступања и казне доживотног затвора без изгледа да буде пуштен на слободу, као и упркос привременој мери којом је Суд наложио Републици Србији да се подносилац не изручује.

Суд је, заседајући у Одбору, у пресуди Радановић утврдио повреду права из члана 6. став 1. Конвенције, јер подносиоцу није пружена могућност да пружи своје коментаре на изјашњење тужилаштва поднето као одговор на његову жалбу пред другостепеним судом, док је у пресуди Давидовић утврдио повреду права из члана 8. Конвенције, јер се висина накнаде коју је подноситељка остварила на домаћем нивоу услед прекомерне дужине поступка (ЕУР 500) не може сматрати одговарајућом и довољном.

Од 7 донетих одлука, Суд је у једном предмету представку прогласио неприхватљивом и одбацио је због очигледне неоснованости (X и Y). Предмет се односи на наводну неправичност поступка за старатељство, у којем је старатељство додељено С.Ж. (бившој супрузи првог подносиоца и мајци другог подносиоца), као и на наводни неуспех домаћих органа да заштите другог подносиоца од насиља (наводно учињеног од стране његове мајке).

У једном предмету Суд је представку прогласио неприхватљивом због злоупотребе права на појединачну представку (Виолетка Иванова и Марина Василев), јер је на основу одбране Владе утврдио да подноситељке нису обавестиле Суд о свим чињеницама од значаја за одлучивање. Предмет се односи на наводну повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Конвенције и права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа.

Коначно, Суд је у 5 предмета представке избрисао са листе случајева прихвативши потписана пријатељска поравнања (Илија Ристић и 4 др, Ђура Франк и Иван Франк и 7 др, Благоје Димитријевић и 12 др., Виолета Милтеновић и Александра Танасковић) и једнострану Декларацију коју је поднела Влада (Бранислав Сироћук и др.). Пријатељска поравнања су закључена и једнострана Декларација је поднета у циљу смањења додатних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава, будући да је реч о питањима која представљају добро установљену праксу Суда (тзв. WECL – well established case law). Предмети се односе на поступање у разумном року пред Уставним судом у поступцима по уставним жалбама који су трајали у распону од 3 године 8 месеци и 25 дана до 9 година 9 месеци и 12 дана.