Обавештење о пресуди и одлукама Европског суда за људска права објављеним у фебруару 2025. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 28. фебруара 2025. године објавио једну пресуду и 5 одлука против Републике Србије. 

Пресуду и све одлуке је донео трочлани Одбор.

Пресуду Ивић Суд је објавио 13. фебруара 2025. године. Наведеном пресудом Суд је усвојио представку подноситељке утврдивши повреду права из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) и члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршавања домаће судске одлуке донете у корист подноситељке против друштвеног предузећа. Пресудом је Република Србија обавезана да подноситељки исплати износ од 1.000 евра на име накнаде нематеријалне штете и износ од 250 евра на име трошкова поступка, као и износ признатог, а неисплаћеног потраживања подноситељке из стечајног поступка.

Од 5 донетих одлука, Суд је у два предмета представке одбацио као очигледно неосноване. Предмет Милан Пешић односи се на одлуку домаћег суда да на главном претресу прочита исказ сведока дат у истражном поступку, услед немогућности да обезбеди његов долазак на суђење. Подносилац се притуживао да се његова осуда, у суштини, заснива на исказу сведока који је саслушан само пред истражним судијом, а не и на главном претресу. Предмет Дејан Јевтић односи се на наводну повреду начела правне сигурности у погледу одлучивања по тужбама ваздухопловних механичара против предузећа „JAT AIRWAYS“ ради наплате прековременог рада оствареног у току 2003. и 2004. године. Подносилац се притуживао на повреду права на правично суђење и права на делотворни правни лек, због наводно неуједначене судске праксе и неефикасности уставне жалбе у односу на његове притужбе.

Суд је у једном предмету представку прогласио неприхватљивом због злоупотребе права на појединачну представку (Алмир Билаловић), јер је на основу одбране Владе утврдио да подносилац није обавестио Суд о свим чињеницама од значаја за одлучивање. Предмет се односи на наводну повреду начела правне сигурности која је резулатат укидања решења о извршењу и de facto поништења правоснажне пресуде донете у корист подносиоца, јер је првобитни налог за извршење издат на основу пресуде засноване на одлуци коју је касније Уставни суд оценио као неуставну.

У предмету Аца Ђорђевић, подносилац се притуживао на дужину поступка који је трајао пет година и месец дана. Суд је притужбе које су се односиле на период од три године одбацио као очигледно неосноване, сагласивши се са оценом домаћих судова (Вишег и Апелационог суда у Београду, као и Уставног суда) да до тада поступак није вођен предуго. За преостали део, Суд је оценио да је подносилац био у обавези да се поново обрати домаћим органима ради заштите својих права, што он није учинио, те је Суд, због неисцрпљивања домаћих правних средстава, његове притужбе одбацио.

Коначно, Суд је у једном предмету представке избрисао са листе случајева прихвативши пријатељска поравнања (Горан Хрњак и 8 др.) која су закључена у циљу смањења додатних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава, будући да је реч о питањима која представљају добро установљену праксу Суда (тзв. WECL – well established case law). Предмет се односи на неизвршавање домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа.