У периоду од 9. до 11. марта 2026. године у Стразбуру, Република Француска, одржан је 1553. састанак Комитета министара Савета Европе (у даљем тексту: Комитет министара) који је посвећен надзору над извршењем пресуда Европског суда за људска права.
На дневном реду састанка били су и предмети из групе предмета Станимировић против Србије који се односе на неефикасну истрагу у вези са наводима о наводном злостављању од стране полицијских службеника (повреда процесног аспекта члана 3. Конвенције) и злостављању од стране полицијских службеника током испитивања (повреда материјалног аспекта члана 3. Конвенције, а који предмети се налазе у појачаном надзору.
Након разматрања ревидираних Акционих планова које је Република Србија доставила у јуну и децембру 2025. године, а у којима су престављене појединачне и опште мере које се предузимају у циљу извршења ове групе предмета, Комитет министара је донео одлуку и позвао је државу да најкасније до краја 2026. године достави нове информације у складу са изнетим коментарима.
Такође, Комитет министара је донео завршну резолуцију којом је окончао надзор над извршењем пресуде Зличић из групе предмета Станимировић.
Коначно, Република Србија је током састанка поменута у позитивном контексту као држава која је смањила број случајева под надзором у претходној години, али и успешно допринела напретку других држава о чијим се извршењима пресуда разматра на Комитету министара.
Делегација Холандије је у иступању поводом разматрања годишњег извештаја о раду Комитета министара у 2025. години, поред осталог, похвалила одређене државе чланице за које је приметно знатно смањење броја предмета под надзором, међу којима је и Република Србија. Наиме, Република Србија је током 2025. године затворила надзор над 63 предмета (три водећа у појачаној процедури и седам водећих у стандардној процедури надзора), а статистички део извештаја показује да је од 2022. године приметна тенденција константног смањења броја предмета против Републике Србије под надзором Комитета министара. На дан 31. децембар 2025. године под надзором је било укупно 37 предмета (22 водећа и 15 репетитивних).
Генерални инспектор полиције Румуније је у иступању поводом групе случајева Soare и др. против Румуније истакао значај размене искустава у погледу преговора и деескалације у полицијској материји, и с тим у вези се захвалио мањем броју држава, укључујући и Републику Србију.