У Стразбуру је у периоду од 23. до 27. марта 2009. године одржан 68. састанак Управног комитета за људска права (CDDH). Састанком је председавала ко-заступница Турске пред Европским судом за људска права Дениз Акчај, а учествовали су представници 44 земље чланице Савета Европе, међу којима је био и Славољуб Царић, заступник Републике Србије пред Европским судом за људска права, као представник Републике Србије. У својству посматрача састанку су присуствовали представници Белорусије, Јапана и Ватикана, представници Парламентарне скупштине Савета Европе, Европског суда за људска права, Канцеларије Комесара за људска права, невладиних организација попут Amnesty International, а извештаје су поднели и председавајући појединих комитета и радних група  (DH-PR, DH-DEV, DH-MIN, DH-S-GDR, DH-S-АC, DH-LGBT), а CDDH је размотрио њихов досадашњи рад на основу ових извештаја.  Било је речи o припреми Конференције министра правде у јуну 2009. године у Тромзеу (Норвешка), уз презентацију програма конференције  и Европске министарске конференције о људским правима 2010. године итд.

Већи део састанка био је посвећен питању реформе Европског суда за људска права, након што је постало очигледно да Протокол 14 уз Европску конвенцију о људским правима, којим су предвиђене значајне реформе, неће ступити на снагу због одбијања Русије да га ратификује. С обзиром на стални пораст броја предмета који се разматрају пред Европским судом за људска права пошло се од предлога да поједине одредбе из Протокола 14 (одредбе о судији појединцу и разматрању неких предмета пред трочланим одбором) ступе на снагу. Током састанка дискутовани су путеви којим би се то могло остварити, а став CDDH у потпуности је усклађен са мишљењем  Комитета правних саветника за међународно јавно право (CAHDI) у вези са провером усклађености оваквог начина реформисања Суда са међународним јавним правом од 19-20. фебруара 2009. године.

Сходно томе, у свом Коначном мишљењу (Final Opinion), CDDH истиче да је неопходно предузети акцију у циљу повећања ефикасности Суда, а да је најбољи пут за то ратификација Протокола 14 од стране свих држава чланица Савета Европе. Док се то не деси, потребно је наћи начин да, одредбе о судији појединцу и разматрању неких предмета пред трочланим одбором, заживе. Два су начина за то, а они су потпуности у складу са међународном јавним правом и мишљењем CAHDI. Наиме, први начин је привремена примена релевантних одредби Протокола 14, на бази спразума постигнутог путем консензуса између држава чланица Конвенције,  а други начин је усвајање новог Протокола 14 bis од стране Комитета министара, првенствено на бази консензуса или на основу квалификоване већине. Закључено је да је могућа и паралелна примена обе опције. CDDH је изразио спремност да стоји на располагању Комитету министара у циљу спровођења ових процедура.

На тај начин,  остале опције предложене у Прелиминарном мишљењу CDDH (на пример, могућност да Комитет  министара на бази Статута Савета Европе позове Суд да примени поменуте две одредбе, примена поменутих одредби на бази једностраних декларација држава чланица, измена Правила Суда) нису прихваћене, јер нису сагласне са међународним јавним правом.

Током веома живе дискусије било је речи и о броју држава („критична маса“) који се захтева за ступање на снагу једне од опција, као и манама тј. предностима једне од две предложене опције, а ставови држава прикупљени су на бази попуњавања упитника од стране представника држава.

Од осталих питања која су била на дневном реду овог састанка важно је истаћи да ће текст Европске конвенције о приступу службеним документима, након што га је Комитетет министара СЕ усвојио 27. новембра 2008. године, бити отворен за потпис државама члницама СЕ 18. јуна 2009. године, током Конференције министара правде у Тромезу (Норвешка), па ће државама бити указано на важност приступању овом документу. Текст ове Конвенције одражава тренутно стање у међународним односима према коме је приступ службеним документима од јавног значаја у далеко већој мери постигнут на националном него што је то могуће остварити на међународном нивоу, кроз израду једног међународног инструмента.

Током овог састанка било је речи и о другим питањима, а посебно указујемо на следеће:

• радна група GT-DH-AS на свом 6. састанку довршила је рад на Водичу за заштиту људских права у контексту убрзане процедуре азила, а овај водич је заједно са интерпретативним извештајем био је предмет широке дискусије током овог састанка, па је након извесних измена ових докумената, одлучено да ови документи буду упућени Комитету министара СЕ ради њиховог усвајања;
   
• било је речи о раду новоформираних радних група које делује у оквиру Комитета за развој људских права (DH-DEV) и Комитета за унапређења процедуре пред Судом (DH-PR). Група у вези са питањима некажњивости (DH-S-I), у чији рад је укључена и Србија, свој први састанак одржаће у септембру 2009. године и  имаће задатак да истражи случајеве из праксе Суда који се односе на некажњивост (између осталог и случајеве у вези са неизвршавањем пресуда Европског суда за људска права) и формулише позитивне обавезе за државе у вези са тим. Значајну полазну основу за рад ове групе требало би да чине и закључци са конференције одржане у Берлину 23.марта 2009. године, а која је била посвећена питању стању људских права у Европи, а посебно у контексту некажњивости. Друга радна група (DH-S-LGBT), одржала је већ један састанак у вези са чим је поднесен извештај. Ова група бави се питањима дискриминације која се базира на сексуалној оријентацији (хомосексуалне особе) и људском правима тих особа. Обе ове групе делују у оквиру DH-DEV, док трећа радна група, која се бави питањима у вези са израдом Статута Суда (DH-S- S) до сада није имала ниједан састанак, јер је питање израде Статута Суда и даље под великим знаком питања. Најзад, на састанку CDDH оформљена је још једна радна група која ће се бавити ефикасним средствима у вези са дужином судских поступака и која ће бројати 16 чланова.  

Током овог састанка употпуњен је састав Бироа CDDH експертом из Белгије, који је истовремено именован и за председавајућег DH-DEV, а члановима CDDH обратио се и Генерални секретар СЕ Тери Дејвис.