Број судија у Европском суду за људска права (на даље: Суд) једнак је броју држава уговорница Конвенције.
Судије бира Парламентарна скупштина Савета Европе са списка од три кандидата које предлаже свака држава уговорница. Они се бирају на рок од девет година и не могу бити реизабрани.
Премда се судије бирају са списка који предлажу државе, они разматрају предмете као појединци и не представљају државу која их је предложила. Они су у потпуности независни и не могу да се баве било каквом активношћу која не би била у складу са њиховом дужношћу да буду независни и непристрасни.
„Националне судије“ не могу да разматрају предмете против својих земаља као судије појединци. У изузетним случајевима могу бити позвани да разматрају такве предмете као чланови Одбора. Међу тим, седмочлано Веће и Велико веће, које чини 17 судија, увек имају „националног судију“ у свом саставу.
Секретаријат чине запослени који Суду пружају правну и административну подршку у његовом судском раду. Чине га правници, административно и техничко особље и преводиоци.
Европски суд за људска права решава предмете у једном од своја четири основна састава.
Одељење представља административну целину, док Веће представља један од могућих састава Суда који може доносити одлуке и које функционише у оквиру датог Одељења.
Суд има пет Одељења у којима се формирају Већа. Свако Одељење има председника, потпредседника и одређени број других судија.
Веће чини председник Одељења којем је предмет додељен, „национални судија“ (судија изабран са списка који је предложила држава против које је поднета представка) и пет судија које председник Одељења именује по принципу ротације.
Велико веће чине председник и потпредседници Суда, председници Одељења и национални судија, заједно са судијама изабраним жребом. Када Велико веће разматра предмет о којем је претходно одлучивало Веће, у његовом раду не могу учествовати судије које су биле чланови тог Већа.
Поступак пред Великим већем покреће се на два начина: одобравањем захтева за изношење предмета пред Велико веће или уступањем надлежности.
Странке могу захтевати да предмет буде изнет пред Велико веће након што Веће изрекне пресуду и такви захтеви се прихватају у изузетним случајевима. Колегијум судија Великог већа одлучује да ли предмет треба да буде изнет пред Велико веће на поновно разматрање.
Предмети се такође прослеђују Великом већу када му неко Веће уступи надлежност, премда се и ово догађа у изузетним случајевима. Веће којем је додељен предмет може да уступи надлежност над њим Великом већу ако се у том предмету покреће неко питање које има нарочито озбиљан значај за тумачење Конвенције или ако постоји опасност да одлука неће бити у сагласности са неком од претходних одлука Суда.
Судије су обавезне да се суздрже од учешћа у разматрању предмета ако су раније поступале у том предмету у било ком својству. То се назива повлачењем. Њих у поступку замењује други судија а ако се повукао “национални судија”, на његово место се именује судија ad hoc.