Obaveštenje o presudama i odlukama Evropskog suda za ljudska prava objavljenim u januaru 2025. godine protiv Republike Srbije

Evropski sud za ljudska prava (u daljem tekstu: Sud) je u periodu od 1. do 31. januara 2025. godine objavio 3 presude i 5 odluka protiv Republike Srbije.

Sve presude i odluke je doneo tročlani Odbor.

U presudi Lakatoš i drugi, Sud je u pogledu četvrtog podnosioca utvrdio povredu materijalnog i procesnog aspekta člana 3. Konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnoh sloboda (u daljem tekstu: Konvencija) usled postupanja policijskih službenika prema njemu i nedostatka delotvorne istrage po tom pitanju. U pogledu svih podnosilaca, Sud je utvrdio povredu prava na pravično suđenje usled zasnivanja osuđujuće presude na iznuđenim priznanjima dvojice podnosilaca, kao i povredu prava na suđenje u razumnom roku usled prekomernog trajanja postupka pred Ustavnim sudom.

Sud je u presudi Vasilev utvrdio povredu člana 6. stav 1. Konvencije, jer podnosiocu nije omogućeno da ospori konkretne optužbe koje su proizašle iz bezbednosne provere ili da se pred Upravnim sudom održi javna rasprava, dok je u presudi Simić  (broj 9172/21, od 14. januara 2025. godine) utvrdio povredu člana 8. Konvencije, jer obrazloženje naredbi o nadzoru i snimanju telefonskih i drugih razgovora i komunikacija drugim tehničkim sredstvima nije sadržalo detaljnu procenu da li je upotreba tajnog nadzora bila neophodna i opravdana u datim okolnostima.

Sud je u jednoj odluci predstavku proglasio neprihvatljivom i odbacio je zbog očigledne neosnovanosti (Miodrag Mirkovski i dr), u jednoj odluci je predstavku odbacio procenivši da podnosioci nisu pretrpeli značajniju štetu (Milenko Mišić i AD Teretni transport Bor), dok je u tri odluke predstavke skinuo sa svoje liste predmeta (u 1 predmetu ocenivši da nije dalje opravdano razmatrati predstavku – E.B, a u 2 predmeta prihvativši prijateljska poravnanja – Dragan Stevanović i 7 dr. i Svetlana Milutinović. Predmeti u kojima su zaključena prijateljska poravnanja odnose se na dobro ustanovljenu praksu Suda (tzv. WECL – well-established case-law), te su poravnanja zaključivana u cilju smanjenja ukupnih troškova pred Sudom i posledično manje isplate iz budžetskih sredstava. Svi ovi predmeti slede praksu Suda iz presude Lilić i dr. protiv Srbije (br. 16857/19 i 43001/19, od 14. januara 2021. godine) prema kojoj je trajanje stečajnog postupka nad društvenim ili državnim preduzećima preko jedne godine prekomerno.