Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 31. јануара 2025. године објавио 3 пресуде и 5 одлука против Републике Србије.
Све пресудe и одлуке је донео трочлани Одбор.
У пресуди Лакатош и други, Суд је у погледу четвртог подносиоца утврдио повреду материјалног и процесног аспекта члана 3. Конвенције за заштиту људских права и основнох слобода (у даљем тексту: Конвенција) услед поступања полицијских службеника према њему и недостатка делотворне истраге по том питању. У погледу свих подносилаца, Суд је утврдио повреду права на правично суђење услед заснивања осуђујуће пресуде на изнуђеним признањима двојице подносилаца, као и повреду права на суђење у разумном року услед прекомерног трајања поступка пред Уставним судом.
Суд је у пресуди Василев утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције, јер подносиоцу није омогућено да оспори конкретне оптужбе које су произашле из безбедносне провере или да се пред Управним судом одржи јавна расправа, док је у пресуди Симић (број 9172/21, од 14. јануара 2025. године) утврдио повреду члана 8. Конвенције, јер образложење наредби о надзору и снимању телефонских и других разговора и комуникација другим техничким средствима није садржало детаљну процену да ли је употреба тајног надзора била неопходна и оправдана у датим околностима.
Суд је у једној одлуци представку прогласио неприхватљивом и одбацио је због очигледне неоснованости (Миодраг Мирковски и др), у једној одлуци је представку одбацио проценивши да подносиоци нису претрпели значајнију штету (Миленко Мишић и АД Теретни транспорт Бор), док је у три одлуке представке скинуо са своје листе предмета (у 1 предмету оценивши да није даље оправдано разматрати представку – Е.Б, а у 2 предмета прихвативши пријатељска поравнања – Драган Стевановић и 7 др. и Светлана Милутиновић. Предмети у којима су закључена пријатељска поравнања односе се на добро установљену праксу Суда (тзв. WECL – well-established case-law), те су поравнања закључивана у циљу смањења укупних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава. Сви ови предмети следе праксу Суда из пресуде Лилић и др. против Србије (бр. 16857/19 и 43001/19, од 14. јануара 2021. године) према којој је трајање стечајног поступка над друштвеним или државним предузећима преко једне године прекомерно.