Стојановић и Јусуфовић против Босне и Херцеговине

Апликанти у овом предмету су се жалили због прекомерне дужине парничног поступка. Они су се жалили да је дужина парничних поступака о којима је реч неспојива са захтевом „разумног рока“. Они су се позвали на члан 6. став 1. Конвенције.

У водећим предметима Сцордино против Италије и Дорић против Босне и Херцеговине, Суд је већ утврдио повреду у погледу питања сличних онима у предметном случају.
Након што је испитао сав материјал који му је поднесен, Суд није нашао било какву чињеницу или аргумент који би могао оправдати свеукупну дужину поступка на домаћем нивоу. Имајући у виду своју праксу о овом питању, Суд сматра да је у предметном случају дужина поступка била прекомерна те да није задовољила захтев „разумног рока“.