Антић против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 30. маја 2024. године донео, а 20. јуна 2024. године објавио пресуду у предмету Антић против Србије, број 41655/16.
Пресуду је једногласно донео трочлани Одбор.
|
Предмет се односи на изручење подносиоца Сједињеним Америчким Државама (у даљем тексту: САД) и пропуст Републике Србије да поштује правило 39. Пословника Суда (поступање по привременој мери коју је одредио Суд). Подносилац се притуживао да је изручен САД где му је претила казна доживотног затвора, упркос привременој мери Суда којом је Републици Србији наложено да подносиоца не изручује док траје поступак пред Судом. |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Подносилац је 28. маја 2015. године у САД оптужен за трговину дрогом и Интерпол је издао налог за његово хапшење, након чега је он лишен слободе у Републици Србији 31. јула 2015. године и одређен му је притвор.
Подносилац је 21. јула 2016. године затражио од Суда да заустави његово изручење, с обзиром на постојање ризика од доживотног затвора у случају доношења осуђујуће пресуде у САД.
Суд је 22. јула 2016. године одредио привремену меру у овом предмету и наложио је Влади да не изручује подносиоца у САД док траје поступак пред Судом. Упркос наведеном, подносилац је 25. јула 2016. године изручен САД.
Пуномоћник подносиоца је навео да је подносиоцу, на основу споразума о признању кривице у САД, изречена казна затвора у трајању од 84 месеца, те да је у јануару 2022. године пуштен на слободу и депортован у Канаду (једну од две матичне државе подносиоца, поред Босне и Херцеговине).
Такође, пуномоћник подносиоца је првобитно изјавио да није имао контакта са њим од 2019. године. Међутим, након приговора Владе да у том случају представку треба изврисати са листе предмета Суда, пуномоћник је тврдио да је ипак од 2019. године наставио контакт са подносиоцем путем електронске поште, коју тврдњу није поткрепио доказима.
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је поднео представку Суду 21. јула 2016. године.
Подносилац се у представци притуживао на повреду забране мучења из члана 3. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) и на ометање ефективног остваривања права на индивидуалну представку из члана 34. Конвенције, јер је изручен САД упркос налогу Суда Влади да то не треба бити учињено док траје поступак пред Судом.
ОДЛУКА СУДА
- члан 3. Конвенције
Услед недостатка контакта између подносиоца и његовог пуномоћника, Суд је одлучио да даље испитивање представке по члану 3. Конвенције није оправдано, те је, на основу члана 37. став 1. Конвенције, овај део представке избрисао са своје листе предмета.
- члан 34. Конвенције
У погледу притужбе на повреду члана 34. Конвенције, Суд је утврдио да је Република Србија одговорна што није обезбедила одговарајућу комуникацију међу државним органима, а која је довела до непоштовања привремене мере Суда.
Суд је одбио као неоснован аргумент Владе да је подносилац неоправдано одлагао свој захтев Суду за привремену меру, те да је Република Србија предузела све разумне кораке да поступи по истој.
Суд је закључио да није било околности које би објективно онемогућиле да се испоштује примерена мера коју је Суд одредио на основу правила 39. Пословника Суда, те да непоступање Републике Србије по привременој мери представља повреду члана 34. Конвенције.
ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)
Суд је подносиоцу досудио износ од 1.200,00 евра на име накнаде нематеријалне штете.