Апостоловски и други против Босне и Херцеговине

Када је Босна и Херцеговина прогласила независност, апликанти су били запослени у армији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Будући да су били стационирани на територији Босне и Херцеговине, тамо су им додељени војни станови. Г. Апостоловски је откупио свој војни стан непосредно пре почетка рата који је трајао у периоду 1992.-95., док друга двојица апликаната то нису учинила. Сви апликанти су напустили своје станове када је почео рат и придружили се оружаним снагама на другој страни. Из тог разлога су њихови захтеви за поврат стана одбијени након рата (у скаду са Законом о престанку примене закона о напуштеним становима из 1998. године).

Дана 23.11.2012. и 25.04.2013. године, Уставни суд Босне и Херцеговине утврдио је повреду права на мирно уживање у поседу њихових предратних станова за г. Кнежевића и г. Поповића. Поновивши да одбијање захтева за поврат предратног стана према Закону о престанку примјене закона о напуштеним становима из 1998. године није несразмерно, Уставни суд је сматрао да се апликантима мора пружити правична накнада ако се утврди да нису стекли војни стан у другој држави. Како изгледа, они још увек нису добили било какву накнаду у вези с тим. Након смрти апликанта, његова супруга, гђа Бранка Апостоловска, изјавила је 25.11.2019. године да жели наставити поступак по представци, као његова насљедница.

Апликанти су се жалили према члану 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију због немогућности да се врате у посед својих предратних станова у Босни и Херцеговини.

Суд је утврдио да није успостављено право на стан апликаната у овом предмету од стране војних власти у било којој држави следници бивше СФРЈ. Такође, нема никаквих индикација, а камоли доказа да су апликанти, као припадници страних оружаних снага, учествовали у ратним злочинима на територији Босне и Херцеговине. Коначно, нису добили никакву накнаду за губитак њихових војних станова у Босни и Херцеговини коју им је признао Уставни суд. Према томе, дошло је до повреде члана 1. Протокола бр. 1 уз Конвенцију.

Г. Апостоловски и г. Кнежевић су се жалили због немогућности да се врате у посед својих пријератних војних станова у Босни и Херцеговини и према члану 8. Конвенције. Имајући у виду чињенице овог предмета, поднеске странака, као и своја утврђења из ове пресуде, Суд сматра да је притужба допуштена, али да није потребно посебно испитивати да ли је дошло до повреде и ове одредбе Конвенције.