Божидар СТЕВАНОВИЋ против Србије

Приказ одлуке у предмету Стевановић против Србије, број 4504/17

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 7. септембра 2023 године објавио одлуку у предмету Стевановић против Србије којом је утврдио да је предметна представка неприхватљива услед неисцрпљивања домаћег правног пута и да се као таква мора одбацити у складу са чланом 35. ст. 1. и 4. Конвенције. Одлуку је донео Одбор од троје судија.

Предмет се односи на тврдњу подносиоца да је његова уставна жалба одбачена од стране Уставног суда као неблаговремена иако то није био случај (подносилац је доставио поштанску повратницу као доказ да је уставну жалбу поднео у законском прописаном року од 30 дана).

Суд је утврдио да, иако одлуке Уставног суда начелно не могу бити предмет преиспитивања, постоји правни пут на домаћем нивоу, предвиђен Пословником о раду Уставног суда из 2008. и чланом 96. Пословника о раду Уставног суда из 2013. године, који у посебним ситуацијама дозвољава да Уставни суд преиспита сопствене одлуке и евентуално поново спроведе поступак када се покаже да је спорна одлука заснована на очигледној омашци самог Уставног суда која се другачије не може исправити.

Уз то, Суд је оценио да пракса Уставног суда јасно показује да подносиоци чије су уставне жалбе грешком одбачене као неблаговремене, између осталог, могу остварити преиспитивање њиховог предмета на овај начин (видети на пример, Уж 3122/2012 од 11. јула 2018. и Уж-3124/2012 од 7. јуна 2018. године).

Због свега наведеног, Суд је оценио да захтев за преиспитивање, у изузетном случају, начелно представља делотворан домаћи правни пут у смислу члана 35. став 1. Конвенције у ситуацијама попут ове.

Стога је Суд утврдио да подносилац није искористио овај правни пут, нити је показао да је из било ког разлога исти био неадекватан или неделотворан у околностима конкретног случаја, као и да не постоје посебне околности које би подносиоца ослободиле од обавезе да га искористи пре обраћања Суду.