Кристијан КРСТИЋ и Ксенија Феј АТИЛАНО КРСТИЋ против Србије и Марко ПАВЛОВИЋ против Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 28. маја 2025. године донео, а 19. јуна 2025. објавио одлуку у предмету Крстић и Павловић против Србије, бр. 35246/21 и 36032/21.

Одлуку је донео трочлани Одбор.

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

Подносиoци су, заједно са неколико других лица, били оптужени пред Окружним судом Сједињених Америчких Држава (у даљем тексту: САД) у Северном округу државе Тексас да су као саизвршиоци наводно оштетили инвеститоре широм света за више од 70 милиона долара, тако што су у периоду од 2014. до 2020. године из својих домова у Кини, Србији и са других места, преко интернета тражили мете-инвеститоре по целом свету, укључујући и Северни округ Тексас, који ће уложити новац у лажне инвестиционе платформе са бинарним опцијама и за рударење криптовалутама.

Министарство правде САД је 14. јула 2020. године упутило Министарству правде Републике Србије захтев за привремено притварање подносилаца у циљу изручења, у складу са релевантним одредбама Уговора о изручењу закљученог између Републике Србије и САД („Службени гласник РС – Међународни уговори“, број 2/2019) којима је, поред осталог, прописано да изручење ради кривичног гоњења односно ради изрицања или извршења изречене казне неће бити одбијено по основу држављанства лица чије се изручење тражи.          

Подносиоци су лишени слободе 24. јула 2020. године, након чега им је Виши суд у Београду – Посебно одељење за организовани криминал одредио притвор.

Дана 13. априла 2021. године, Виши суд у Београду је утврдио да су испуњене све законске претпоставке за изручење подносилаца САД, које решење је потврђено 25. јуна исте године од стране Апелационог суда у Београду.

Када је 24. јула 2021. године истекао законски рок од годину дана за максимално трајање притвора према подносиоцима, Виши суд у Београду им је притвор укинуо и одредио меру забране напуштања боравишта уз обавезу периодичног јављања надлежним полицијским станицама.

Подносиоци су поднели захтев за заштиту законитости Врховном касационом суду и уставну жалбу Уставном суду захтевајући да се њихово изручење спречи. Оба поступка су, у тренутку подношења представки, била у току.

Подносиоци су се обратили Суду са захтевом за издавање привремене мере.

Суд (судија појединац) је у периоду од 13. до 21. јула 2021. године одлучио да привремену меру усвоји и наложио је Републици Србији да не изручује подносиоце у САД до 16. односно 19. августа 2021.

Суд је привремену меру укинуо 29. септембра 2021. године.

ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИЛАЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

Подносиoци су представке Суду поднели 12. и 16. јула 2021. године.

У представкама су се притуживали на повреду забране мучења из члана 3. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), сматрајући да би у случају изручења у САД били у тешким и нестандардним условима у тексашким притворским и затворским јединицама, посебно узимајући у обзир тадашњи број заражених вирусом COVID-19 у држави Тексас и међу затвореницима, те да би, уколико би били осуђени, de facto били доживотно у затвору без могућности пуштања на условни отпуст. Даље су се притуживали на повреду права на поштовање приватног и породичног живота из члана 8. Конвенције, јер би се у случају изручења суочили са трајним раздвајањем од породице, будући да њихова малолетна деца и чланови породице не би били у могућности да путују у САД ради одржавања контакта и међусобних односа. Коначно, притуживали су се на повреду права на делотворно правно средство из члана 13. Конвенције, јер по њиховом мишљењу за напред наведене повреде нису имали на располагању ефикасан правни лек.

ОДЛУКА СУДА

Влада је поднела Суду запажања и додатна запажања по представкама подносилаца, али они на иста нису одговорили. Стога је Влада предложила Суду да њихове представке скине са своје листе предмета, посебно имајући у виду и чињеницу да је пуномоћник изгубио контакт са подносиоцима.

Имајући у виду да подносиоци нису одржавали контакт са својим пуномоћником и да њихов пуномоћник у свом поднеску упућеном Суду није захтевао да се настави са испитивањем представки, Суд је оценио да више није оправдано наставити са испитивањем истих.

Узимајући у обзир наведено, а у одсуству било каквих посебних околности у вези са поштовањем права загарантованих Конвенцијом и Протоколима уз њу, Суд је, у складу са чланом 37. став 1(в) Конвенције, избрисао представке са своје листе предмета.