Skip to main content

Петрушић и Петровић против Србије

Земља
Србија
Ниво важности
3
Језик
Српски
Веће које је судило
Одбор (3)
Датум пресуде
Датум представке
Кључне речи
(Чл. 6) Право на правично суђење (N/A)
(Чл. 35) Услови прихватљивости (N/A)
Бројеви представки
59134/16, 10385/17
Приказ пресуде/одлуке

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 2. фебруара 2023. године објавио одлуку у предмету Петрушић и Петровић против Србије, бр. 59134/16 и 10385/17.

Одлуку је једногласно донео Одбор од 3 судија.

Предмет се односио на притужбе подносилаца да им је повређено право на приступ суду, јер им нису досуђени трошкови поступка пред Уставним судом.

Суд је утврдио да је правни заступник подносилаца користио провокативни и увредљиви речник у току поступка пред Судом, те је представке одбацио због злоупотребе права на подношење појединачне представке.

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

Подносиоци су поднели уставне жалбе због претеране дужине трајања кривичних поступака у којима су имали својство окривљених.

Уставни суд је усвојио њихове уставне жалбе, утврдио је повреду права на суђење у разумном року из члана 32. став 1. Устава Републике Србије и досудио им накнаду нематеријалне штете у висини од 900, односно 600 евра у динарској противвредности.

Међутим, када је у питању захтев подносилаца за накнаду трошкова поступка пред Уставним судом, Уставни суд је заузео став да нема услова за одређивање тражене накнаде у смислу члана 6. став 2. Закона о Уставном суду.

ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

Подносиоци су поднели представке Суду 3. октобра 2016. године.

Подносиоци су се притуживали у смислу члана 6. став 1. Конвенције због повреде права на приступ суду, као компоненте права на правично суђење, јер им нису досуђени трошкови поступка пред Уставним судом.

ОДЛУКА СУДА

Након оцене изведених доказа и навода изнетих од стране подносилаца и тужене Републике Србије, Суд је утврдио да је правни заступник подносилаца користио провокативни и увредљиви речник у току поступка пред Судом, те су представке одбачене као неприхватљиве у смислу члана 35. ст. 3. и 4. Конвенције.

Суд је подсетио на своје становиште по коме се може сматрати да постоји злоупотреба права на представку ако подносилац у својој кореспонденцији користи нарчито оштар, увредљив, претећи или провокативан језик, без обзира на то да ли је уперен на тужену владу или заступника тужене.

Такође, није довољно да језик подносиоца буде оштар, полемичан или саркастичан, већ он мора прећи „границу нормалне, грађанске и легитимне критике“ да би се сматрао увредљивим (видети X и други против Бугарске, број 22457/16, Велико веће, став 146, пресуда од 2. фебруара 2021. године).

У конкретном случају, Суд је оценио да је правни заступник подносилаца прешао границу прихватљивог комуницирања у току поступка, тако да је утврдио злоупотребу права на представку и притужбе одбацио као неприхватљиве.  

Одлуке донете на домаћем нивоу које су повод обраћању ЕСЉП
Надзор
Појединачне мере (статус плаћања)
Опште мере
Акциони план/извештај
Акциони план није потребан
Одлуке комитета министара
Завршна резолуција