Copechim Trading AG

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 3. октобра донео, а 24. октобра 2024. године објавио одлуку у предмету Copechim Trading Ag против Србије (број 39219/22).

Одлуку је донео трочлани Одбор.

ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА

Уставни суд 23. јуна 2016. године усвојио уставну жалбу подносиоца – привредног друштва „Copecim Trading Ag“, утврдио да му је пресудама Привредног Апелационог суда и Врховног касационог суда повређено право на правично суђење, поништио пресуду Врховног касационог суда Прев. 163/2013 од 14. новембра 2013. и одредио да исти суд поново одлучи о ревизији подносиоца изјављеној против пресуде Привредног апелационог суда Пж. 7741/12 од 18. децембра 2012. године.

Поступајући по одлуци Уставног суда, Врховни касациони суд је 11. јула 2019. године донео пресуду којом је преиначио поменуту пресуду Привредног апелационог суда, одбио жалбу туженог и потврдио првостепену пресуду Привредног суда у Новом Саду у ставу 3. и 4. изреке.

Потом је 29. маја 2020. године, решењем о извршењу Привредног суда у Новом Саду, дозвољено извршење правноснажне пресуде тог суда од 2. марта 2012. године, које решење је потврђено од стране Привредног апелационог суда од 4. новембра 2020. године.

У међувремену је јавни извршитељ 29. јула 2020. године одредио спровођење извршења, да би 11. августа исте године, по захтеву извршеног дужника, одложио спровођење извршења до правноснажности свог решења од 29. јула.

Привредни суд у Новом Саду је 17. августа 2020. године приговор подносиоца на решење о одлагању извршења одбио, а усвојио је приговор извршног дужника, те је преиначио решење јавног извршитеља тако што је спровођење извршења одложио до доношења одлуке Уставног суда по уставној жалби коју је у међувремену извршни дужник поднео. Привредни апелациони суд је жалбу подносиоца на претходно решење Привредног суда у Новом Саду одбацио 15. септембра 2020. године

Подносилац је затим поднео Уставном суду уставну жалбу против решења Привредног апелационог суда од 15. септембра 2020. године. Његова уставна жаба је одбачена 1. марта 2022. године, док о уставној жалби извршног дужника није још одлучено.

ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ

Представка је поднета Суду 27. јула 2022. године.

У представци се подносилац притуживао на повреду права из члана 6. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), због неизвршења домаће пресуде донете у његову корист.

ОДЛУКА СУДА

Суд је утврдио да је Привредни суд у Новом Саду 17. августа 2020. године обуставио спровођење извршења правноснажне пресуде донете у корист подносиоца до окончања поступка по уставној жалби.

Међутим, како о уставној жалби није одлучено више од  четири и по године (од 23. јануара 2020. године), Суд је закључио да је реч о превише дугом периоду и да у овом случају државни органи нису уложили све неопходне напоре како би у потпуности и благовремено извршили своју пресуду у корист подносиоца представке - привредног друштва.

Из наведених разлога, Суд је утврдио повреду члана 6. став 1. Конвенције.

ПРАВИЧНО ЗАДОВОЉЕЊЕ (члан 41. Конвенције)

Суд је обавезао Републику Србију да на одговарајући начин обезбеди извшење релевантне одлуке домаћег суда, као и да  подносиоцу исплати износ од 2.100 евра на име накнаде нематеријалне штете и од 250 евра на име трошкова поступка.