M.W. против Србије
Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 22. маја 2025. године донео, а 12. јуна 2025. објавио одлуку у предмету M.W. против Србије, број 70923/17.
Одлуку је донео трочлани Одбор.
|
Предмет се односи на притужбе подносиоца да није имао на располагању делотворно правно средство у вези са забраном мучења у поступку депортације, те да прекршајни поступак који је против њега вођен није био правичан. Суд је одлучио да представку скине са своје листе предмета оценивши да подносилац нема више намеру да учествује у поступку пред Судом, имајући у виду да је у потпуности изгубио контакт са својим пуномоћником. |
ОКОЛНОСТИ СЛУЧАЈА
Подносилац је средином 2015. године, без пратње, као малолетно лице, напустио своју домовину – Авганистан - због наводних претњи талибана да ће му цела породица бити убијена јер му је брат био запослен у НАТО снагама као преводилац. Он је на путу ка Србији прошао кроз Иран, Турску и Бугарску, наводно уз помоћ кријумчара.
Након два неуспешна покушаја уласка у Србију, подносилац је у томе успео у септембру 2016. године. Издата му је потврда о намери да тражи азил и постављен му је привремени правни заступник. У Центру за азил у Крњачи се подносилац налазио до фебруара 2017. године.
У фебруару 2017. године подносилац је напустио Центар за азил у Крњачи и прешао у Мађарску где је ухапшен, одведен у камп у коме је боравио три месеца, па је потом депортован у Бугарску.
По поновном доласку у Србију у јуну 2017. године, подносилац је поднео нови захтев за азил. Његов захтев је исти дан када је поднет одбачен, укинута му је дозвола за привремени боравак, наређено му је да добровољно напусти Србију и забрањен му је улазак и боравак на територији Србије до јуна 2018. године. У одлуци није наведено у коју би земљу подносилац био депортован ако не би добровољно напустио Србију. Ову одлуку је потврдио другостепени орган. Поступак пред Управним судом против одлуке Министарства унутрашњих послова је у току.
У августу 2017. године Прекршајни суд у Сомбору је подносиоца огласио кривим због покушаја нелегалног преласка границе и изрекао му је васпитну меру укора. Локална полиција му је наложила да добровољно напусти земљу и укинула му је боравиште. Подносилац је тврдио да ниједан од ова два поступка није вођен у присуству његовог пуномоћника, нити су им одлуке уручене.
Подносилац је, према тврдњама његовог пуномоћника, напустио Србију у јануару 2018. године, због наводне неефикасности процедуре азила и неадекватних мера примењених током поступка. Пуномоћник је истакао да подносилац остаје при представци поднетој Суду.
ПРИТУЖБЕ ПОДНОСИОЦА И ПОСТУПАК ПРЕД СУДОМ
Подносилац је представку Суду поднео 29. септембра 2017. године.
У представци се притуживао на повреду права на делотворно правно средство из члана 13. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) у вези са забраном мучења из члана 3. Конвенције, тврдећи да није имао делотворан правни лек у поступку депортације. Такође се притуживао на повреду права на правично суђење из члана 6. Конвенције, тврдећи да је одлука суда донета истог дана када је прекршај учињен, да адвокат није био присутан, обавештен или консуллтован о томе. Коначнно, подносилац је тврдио да му одлука није достављена.
ОДЛУКА СУДА
Суд је 10. фебруара 2025. године упутио допис пуномоћнику подносиоца тражећи додатне чињенице у вези са представком. Пуномоћник подносиоца је 10. марта 2025. године обавестио Суд да је последњи контакт са подносиоцем имао пре неколико месеци.
Имајући у виду да подносилац није одржавао контакт са својим пуномоћником и да га није обавестио о томе где се налази, Суд је оценио да је подносилац изгубио интерес за даље вођење поступка по овој представци.
Узимајући у обзир наведено, а у одсуству било каквих посебних околности у вези са поштовањем права загарантованих Конвенцијом и Протоколима уз њу, Суд је, у складу са чланом 37. став 1(а) Конвенције, заузео став да више није оправдано наставити са испитивањем представке.
Последично, Суд је донео одлуку да представку избрише са своје листе предмета.