Обавештење о пресудама и одлукама Европског суда за људска права донетим у новембру 2023. године против Републике Србије

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је у периоду од 1. до 30. новембра 2023. године објавио једну пресуду и 23 одлуке против Републике Србије. 

Све одлуке и пресуду је донео трочлани Одбор.

Пресуду Стојановић против Србије Суд је објавио 30. новембра 2023. године. Наведеном пресудом Суд је усвојио представку наследнице пок. подносиоца утврдивши повреду права из члана 6. став 1. Конвенције и члана 1. Протокола број 1, као и повреду члана 13. Конвенције везано за делотворност уставне жалбе у смислу дужине трајања поступка пред Уставним судом. Предмет се тицао неизвршавање домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа. Пресудом је Република Србија обавезана да наследници подносиоца исплати износ од 1.000 евра на име накнаде нематеријалне штете, износ од 30 евра на име трошкова поступка, као износ признатог а неисплаћеног потраживања пок. подносиоца из стечајног поступка.

Од 23 донетих одлука, Суд је у 20 предмета прихватио пријатељска поравнања, у 2 предмета усвојио једнострану декларацију коју је поднела Влада, а у једном предмету је представку избрисао са листе случајева утврдивши да наследници подносиоца не намеравају да даље учествују у поступку.

Предмети у којима су закључена пријатељска поравнања и поднете једностране Декларације односе се на на питања која представљају добро установљену судску праксу Суда (тзв. WECL - well-established case-law), те су поравнања закључена и једностране декларације поднете у циљу смањења додатних трошкова пред Судом и последично мање исплате из буџетских средстава.

Сви предмети у којима су закључена пријатељска поравнања односе се на неизвршавање домаћих одлука донетих против друштвених/државних предузећа. Реч је о предметима: Ђедовић и Петронијевић; Козомара и 13 др; Стошић и 4 др; Павловић и 5 др; Стојковић и 2 др; Џанковић и Славковић, МЕТАЛПРОМ ДОО ВАЉЕВО и ЦЕНТРОДУСТ ДОО СМЕДЕРЕВО; Јеремић и 5 др; Суботин; Милојевић и др; Дамњановић; Бајовић; Венев; Пажитнај; Јовановић и др; Лазић; Јовановић; ШИНВОЗ ДОО; Цирок; Турунџић и 4 др. Сви наведени предмети следе праксу Суда из пресуде Лилић и др. против Србије (бр. 16857/19 и 43001/19, од 14. јануара 2021. године) према којој је трајање стечајног поступка над друштвеним или државним предузећима преко једне године прекомерно.

Два предмета у којима је Влада поднела једнострану декларацију односе се на поступање у разумном року пред Уставним судом у поступцима по уставној жалби који су трајали од 3 године и 7 месеци до 8 година и 5 месеци (Бошковић и MEDICAL SYSTEM D.O.O. BEOGRAD и 2 др.

У предмету Станисављевић (број 47613/16), Суд је одлучио да предметну представку скине са своје листе предмета услед одсуства намере ћерки пок. подносиоца да даље учествују у поступку. Предмет се односио на наводно неуједначену судску праксу домаћих судова. Пуномоћник подносиоца је обавестио Суд да је подносилац преминуо, те да његове ћерке као наследнице желе да наставе поступак. Влада је истакла да не постоји правни основ да ћерке пок. подносиоца стекну својство странке у поступку пред Судом и оспорила је њихов статус наследница, будући да су се у оставинском поступку свог наследног дела одрекле. Суд им је запажања Владе упутио ради давања одговора. Како у остављеном року, ни накнадно, ћерке пок. подносиоца и пуномоћник нису одговорили на писмо Суда, Суд им је скренуо пажњу да је рок за давање одговора истекао и да продужење рока није затражено, те да овакве околности указују да не желе да наставе поступак.