Пресуде/одлуке и извршење

Европски суд за људска права (у даљем тексту: Суд) је 26. априла 2022. године донео, а 19. маја 2022. објавио одлуку трочланог судијског Одбора у предмету Хусар против Србије. Подносилац се притуживао на повреду члана 5. став 1. Конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција) због незаконитог и произвољно одређеног притвора, као и на повреду члана 5. став 5

Подносилац представке се притуживао на неизвршавање домаће одлуке донете у његову корист против предузећа у друштвеном/државном власништву. Он се ослањао, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1. Суд понавља да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у сврхе члана 6. Такође се позива на своју судску праксу која се

Представка се односи на притужбу подносиоца представке да му је два пута суђено и да је два пута осуђен за исто дело у вези са инцидентом од 24. маја 2008. године, када је физички напао М.В. испред Спомен-комплекса Кадињача. Општински орган за прекршаје у Ужицу је 14. децембра 2009. године казнио подносиоца представке због нарушавања јавног реда и мира јер је, између осталог, ударио песницом М.В

Подносиоци представке су се жалили да дужина трајања предметног управног поступка није била у складу са захтевом „разумног рока“. Позвали су се на члан 6 став 1 Конвенције. Суд наглашава да разумност дужине трајања поступка мора бити процењена у светлу околности конкретног предмета и у односу на следеће критеријуме: сложеност предмета, понашање подносилаца представке и релевантних органа, као и од

Компанија-подносилац представке се жалила да дужина трајања предметног грађанског поступка није била у складу са захтевом „разумног рока“. Позвала се на члан 6 став 1 Конвенције. У водећем предмету Стакић против Црне Горе, бр. 49320/07, ставови 45-51, пресуда од 2. октобра 2012. године, Суд је већ утврдио повреду права у погледу питања сличним онима из овог предмета. Приликом испитивања целокупног

Представка се односи на притужбе подносиоца представке, према члану 5. став 4. Конвенције, да му домаћи судови нису пружили могућност да одговори на предлог истражног судије за продужење притвора у истрази, и да није лично саслушан нити је његов правни заступник саслушан приликом разматрања предметног продужења притвора. Подносилац представке је ухапшен 6. октобра 2009. године под сумњом за

Ови предмети се тичу повреде права подносилаца представке на слободу због пропуста домаћих судова да их лично саслушају када су разматрали продужење њиховог истражног притвора који је трајао више од пет месеци 2009. односно 2010. године током читавог периода судској истрази, и није био у складу са захтевом „разумног интервала“ утврђеним у судској пракси Суда (кршење члана 5. став 4.). ------------

Када је Босна и Херцеговина прогласила независност, апликанти су били запослени у армији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Будући да су били стационирани на територији Босне и Херцеговине, тамо су им додељени војни станови. Г. Апостоловски је откупио свој војни стан непосредно пре почетка рата који је трајао у периоду 1992.-95., док друга двојица апликаната то нису учинила. Сви

Подноситељка представке се притуживала на неизвршавање домаће одлуке донете у њену корист. Она се ослањала, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1. Суд наглашава да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење

Апликанти у овом предмету су се жалили због прекомерне дужине парничног поступка. Они су се жалили да је дужина парничних поступака о којима је реч неспојива са захтевом „разумног рока“. Они су се позвали на члан 6. став 1. Конвенције. У водећим предметима Сцордино против Италије и Дорић против Босне и Херцеговине, Суд је већ утврдио повреду у погледу питања сличних онима у предметном случају