Пресуде/одлуке и извршење

Када је Босна и Херцеговина прогласила независност, апликанти су били запослени у армији Социјалистичке Федеративне Републике Југославије. Будући да су били стационирани на територији Босне и Херцеговине, тамо су им додељени војни станови. Г. Апостоловски је откупио свој војни стан непосредно пре почетка рата који је трајао у периоду 1992.-95., док друга двојица апликаната то нису учинила. Сви

Ови предмети се тичу повреде права подносилаца представке на слободу због пропуста домаћих судова да их лично саслушају када су разматрали продужење њиховог истражног притвора који је трајао више од пет месеци 2009. односно 2010. године током читавог периода судској истрази, и није био у складу са захтевом „разумног интервала“ утврђеним у судској пракси Суда (кршење члана 5. став 4.). ------------

Подноситељка представке се притуживала на неизвршавање домаће одлуке донете у њену корист. Она се ослањала, изричито или прећутно, на члан 6. став 1. Конвенције и члан 1. Протокола бр. 1. Суд наглашава да се извршење пресуде коју донесе било који суд мора сматрати саставним делом „суђења“ у смислу члана 6. Такође се позива на своју праксу која се односи на неизвршење или одложено извршење

Апликанти у овом предмету су се жалили због прекомерне дужине парничног поступка. Они су се жалили да је дужина парничних поступака о којима је реч неспојива са захтевом „разумног рока“. Они су се позвали на члан 6. став 1. Конвенције. У водећим предметима Сцордино против Италије и Дорић против Босне и Херцеговине, Суд је већ утврдио повреду у погледу питања сличних онима у предметном случају

Подносиоци су се у представкама притуживали на повреду права на правично суђење из члана 6. став 1. Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода (у даљем тексту: Конвенција), као и на повреду права на имовину из члана 1. Протокола број 1 уз Конвенцију, због неизвршења домаћих одлука усвојених против друштвених/државних предузећа. Због сличности предмета, Европски суд је здружио

Подноситељка је рођена 1965. године и живи у Београду. Дана 26. марта 2006. године, око 17 сати, комшија подноситељке, Д.В., је наводно нанео неколико удараца у пределу главе подноситељки и повукао је за косу, услед чега је она пала на тло. Д.В. је затим наводно наставио да је шутира и удара, уз помоћ пријатеља, Н.Н. Д.В. је наводно вербално злостављао подноситељку још од 2002. године, док је

Подносиоци представке су се притуживали на наводну смрт свог новорођеног детета у државној болници 1992. године и тврдили су да би дотично дете заправо могло бити живо, јер је противзаконито дато на усвајање. С тим у вези, подносиоци представке су тврдили да имају право да знају истину о судбини свог детета. Они су се даље притуживали да нису имали делотворан домаћи правни лек у погледу својих